‏ 2 Chronicles 10

А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.1И почину Соломун код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његова; а на његово мјесто зацари се Ровоам син његов. 2 3Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре. 4А кад чу Јеровоам син Наватов, који бијаше у Мисиру побјегав онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира. 5Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи: 6Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити. 7А он им рече: до три дана дођите опет к мени. и народ отиде. 8Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу? 9А они му рекоше говорећи: ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуге свагда. 10Али он остави свјет што га свјетоваше старци, и учини вијеће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим; 11И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац. 12Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него ти нам олакшај; овако им реци: мој мали прст дебљи је од бедара оца мојега. 13Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима. 14А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им бјеше казао цар рекав: дођите опет к мени до три дана. 15И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам свјет старачки, 16И одговори им како га свјетоваше младићи, говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивијем бичевима. 17И цар се оглуши народа, јер Бог бјеше тако уредио да би потврдио Господ ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову. 18А кад видје сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевим. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје. 19Само над синовима Израиљевијем који живљаху по градовима Јудинијем зацари се Ровоам.