‏ 2 Chronicles 19

А један застријели из лука нагоном и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.1И бој би жесток онога дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умрије о сунчаном заходу. 2 3А кад се Јосафат цар Јудин враћаше с миром кући својој у Јерусалим, 4Изиде преда њ Јуј син Ананијев, видјелац, и рече Јосафату: безбожнику ли помажеш, и оне који мрзе на Господа љубиш? Зато се подигао на те гњев Господњи. 5Али се нашло добро на теби што си истријебио лугове из земље и што си управио срце своје да тражиш Бога. 6Потом Јосафат сјеђаше у Јерусалиму, и опет прође по народу од Вирсавеје до горе Јефремове, и поврати их ка Господу Богу отаца његовијех. 7И постави судије у земљи по свијем тврдијем градовима Јудинијем, у сваком граду. 8И рече судијама: гледајте шта ћете радити, јер нећете судити за човјека него за Господа, који је с вама кад судите. 9Зато нека буде страх Господњи у вама; пазите и радите, јер у Господа Бога нашега нема неправде, нити гледа ко је ко, нити прима поклона. 10Такођер у Јерусалиму постави Јосафат од Левита и свештеника и главара домова отачких у Израиљу за судове Господње и за распре; јер долажаху опет у Јерусалим. 11И заповједи им говорећи: тако радите у страху Господњем, вјерно и цијела срца.