‏ 2 Chronicles 20

И у свакој парници која дође к вама од браће ваше што сједе по градовима својим, да расудите између крви и крви, између закона и заповијести, између уредаба и судова, обавијестите их да не би гријешили Господу, да не би дошао гњев његов на вас и на браћу вашу; тако чините, те нећете згријешити.1И ево, Амарија поглавар свештенички биће над вама у свијем пословима Господњим, а Завдија син Исмаилов вођ дома Јудина у свијем пословима царским; такођер Левити управитељи биће уз вас. Будите слободни, и радите, и Господ ће бити с добријем. 2 3А послије тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновијем, дођоше да војују на Јосафата. 4И дођоше те јавише Јосафату говорећи: иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад. 5А Јосафат се уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној. 6И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свијех градова Јудинијех дођоше да траже Господа. 7Тада стаде Јосафат у збору Јудину и Јерусалимском у дому Господњем пред тријемом новијем, 8И рече: Господе Боже отаца наших! нијеси ли ти Бог на небу и владаш свијем царствима народнијем? Није ли у твојој руци моћ и сила да ти нико не може одољети? 9Нијеси ли ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа својега Израиља, и дао је навијек сјемену Аврама пријатеља својега? 10Те се населише у њој, и саградише ти у њој светињу за име твоје говорећи: 11Кад нас задеси како зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овијем домом и пред тобом, јер је име твоје у овом дому, и вапићемо теби у невољи својој, услиши и избави. 12А сад ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које нијеси дао синовима Израиљевијем проћи кад иђаху из земље Мисирске, него их обидоше и не истријебише; 13А ево, они нам враћају дошавши да нас истјерају из нашљедства твојега, које си нам предао. 14Боже наш, зар им нећеш судити? јер у нама нема снаге да се опремо томе мноштву великом, које иде на нас, нити знамо што бисмо чинили, него су очи наше упрте у те. 15А сви синови Јудини стајаху пред Господом и дјеца њихова, жене њихове и синови њихови. 16Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила сина Захарије сина Венаје сина Јеила сина Матанијина, Левита између синова Асафовијех, 17И рече: слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: не бојте се и не плашите се тога мноштва великога, јер није ваш рат него Божји. 18Сјутра изидите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу. 19Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! не бојте се и не плашите се, сјутра изидите пред њих, и Господ ће бити с вама. 20Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу. 21А Левити од синова Катовијех и синова Корејевих усташе, те хвалише Господа Бога Израиљева гласом веома високим. 22А ујутру уставши рано изидоше у пустињу Текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: вјерујте Господу Богу својему и бићете јаки, вјерујте пророцима његовијем и бићете срећни. 23И тако договорив се с народом постави пјеваче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: хвалите Господа, јер је довијека милост његова. 24А кад почеше пјесму и хвалу, обрати Господ засједу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изидоше на Јуду, те се разбише. 25Јер синови Амонови и синови Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше. 26А кад Јуда дође до стражаре према пустињи, и погледа на мноштво, а то мртва тјелеса леже по земљи, и ниједан не бјеше остао жив. 27Зато дође Јосафат са народом својим да покупи плијен; и нађоше код њих много блага и драгоцјенијех накита на мртвацима, и наплијенише да већ не могоше носити; три дана купише плијен, јер га бјеше много. 28А четврти дан скупише се у долини благословној, јер ондје благословише Господа; зато се прозва мјесто Долина Благословна до данас. 29Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховијем. 30И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи. 31И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве. 32И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир отсвуда. 33И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година бијаше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Азува, кћи Силејева. 34И хођаше путем оца својега Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом. 35Али висине не бише оборене, јер још не бјеше народ управио срца својега к Богу отаца својих. 36А остала дјела Јосафатова прва и пошљедња, ено записана су у књизи Јуја сина Ананијева, која је стављена у књигу о царевима Израиљевијем. 37Потом здружи се Јосафат цар Јудин с Охозијом царем Израиљевијем, који чињаше безакоње.