‏ 2 Chronicles 26

И пошто Амасија отступи од Господа, дигоше буну на њ у Јерусалиму, а он побјеже у Лахис. Али послаше за њим у Лахис, и убише га ондје.1И донесоше га на коњма и погребоше га код отаца његовијех у граду Јудину. 2 3Тада сав народ Јудин узе Озију, коме бијаше шеснаест година, и зацарише га на мјесто оца његова Амасије. 4Он сазида Елот повратив га Јуди пошто цар почину код отаца својих. 5Озији бјеше шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јехолија из Јерусалима. 6Он чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Амасија отац његов. 7И тражаше Бога докле жив бијаше Захарија који разумијеваше утваре Божије; и докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог. 8Јер изашав војеваше с Филистејима, и обори зидове Гату и зидове Јавни и зидове Азоту; и сазида градове у земљи Азотској и по Филистејима. 9И Бог му поможе против Филистеја и против Арапа, који живљаху у Гурвалу, и против Амонаца. 10И Амонци даваху дарове Озији, и разнесе се име његово до Мисира, јер осили веома. 11И сазида Озија куле у Јерусалиму на вратима на углу, и на вратима у долу, и на углу, и утврди их. 12Сазида и у пустињи куле, и ископа много студенаца, јер имаше много стоке у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер му мила бјеше пољска радња. 13И имаше Озија убојиту војску, која иђаше у рат у четама бројем, како их изброји Јеило писар и Масија управитељ, под управом Ананије војводе царева. 14Свега на број бијаше главара домова отачких храбријех јунака двије тисуће и шест стотина, 15А под њиховом руком војске три стотине и седам тисућа и пет стотина храбријех војника, да помажу цару против непријатеља. 16И начини Озија свој војсци штитове и копља и шљемове и оклопе и лукове и камење за праће. 17И начини у Јерусалиму бојне справе врло вјешто измишљене да стоје на кулама и на угловима да мећу стријеле и велико камење; и разнесе се име његово далеко, јер му се дивно помагаше докле осили. 18Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагријеши Господу Богу својему, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом: 19А за њим уђе Азарија свештеник и с њим осамдесет свештеника Господњих храбријех људи; 20И опријеше се цару Озији говорећи: није твоје, Озија, кадити Господу, него свештеника синова Ароновијех који су посвећени да каде; изиди из светиње, јер си згријешио, и неће ти бити на част пред Господом Богом. 21Тада се разгњеви Озија држећи у руци кадионицу да кади; и кад се гњевљаше на свештенике, изиде му губа на челу пред свијем свештеницима у дому Господњем код олтара кадионог. 22И погледа га Азарија поглавар свештенички и сви свештеници, а он губав на челу; и брже га изведоше напоље, а и сам похитје да изиде, јер га Господ удари. 23И оста цар Озија губав до смрти своје, и сјеђаше у одвојеном дому губав, јер би одлучен од дома Господњега; а Јотам син његов управљаше домом царевијем и суђаше народу у земљи.