‏ 2 Chronicles 28

Двадесет и пет година бјеше му кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму.1И почину Јотам код отаца својих, и погребоше га у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Ахаз син његов. 2 3Двадесет година бијаше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; али не чињаше што је право пред Господом као Давид отац његов. 4Јер хођаше путовима царева Израиљевијех, и још сали ликове Валима. 5И сам кађаше у долини сина Еномова, и сажизаше синове своје огњем по гаднијем дјелима онијех народа које одагна Господ испред синова Израиљевијех. 6И приношаше жртве и кађаше на висинама и по брдима и под сваким зеленијем дрветом. 7Зато га даде Господ Бог његов у руке цару Сирскому, те га разбише и заробише му велико мноштво, и одведоше их у Дамасак. Још би дат у руке цару Израиљеву, те га разби љуто. 8Јер Фекај син Ремалијин поби сто и двадесет тисућа Јудејаца у један дан, све храбријех људи, јер оставише Господа Бога отаца својих. 9И Зихрије јунак од Јефрема уби Масију сина царева и Азрикама управитеља дворскога и Елкану другога до цара. 10И заробише синови Израиљеви браћи својој двјеста тисућа жена и синова и кћери; и заплијенише велики плијен од њих, и однесоше плијен у Самарију. 11А ондје бијаше пророк Господњи по имену Одид, и изиде пред војску која иђаше у Самарију, и рече им: гле, Господ Бог отаца ваших разгњеви се на Јудејце, зато их даде у ваше руке, те их побисте љуто да до неба доприје. 12И још мислите подврћи синове Јудине и Јерусалимске да вам буду робови и робиње; а нијесте ли и ви сами скривили Господу Богу својему? 13Зато послушајте ме сада, и вратите натраг то робље што заробисте браћи својој, јер се распалио гњев Господњи на вас. 14Тада усташе поглавари синова Јефремовијех: Азарија син Јоананов, Варахија син Месилемотов и Језекија син Салумов и Амаса син Адлајев на оне што се враћаху с војске, 15И рекоше им: нећете довести овамо тога робља, јер би нам било на гријех пред Господом што ви мислите домећући на гријехе наше и на кривице наше, јер је велика кривица на нама и гњев се распалио на Израиља. 16И оставише војници робље и плијен свој пред кнезовима и свијем збором. 17И усташе људи именовани и узеше робље, и све голе између њих одјеше из плијена; и кад их одјеше и обуше, нахранише их и напојише и намазаше, и одведоше на магарцима све изнемогле, и доведоше их у Јерихон град гдје има много палама, к браћи њиховој, па се вратише у Самарију. 18У то вријеме посла цар Ахаз к царевима Асирским да му помогу. 19Јер још и Идумејци дођоше и разбише Јуду и одведоше робље; 20И Филистеји ударише на градове по равни на јужном крају Јудину, и узеше Вет-Семес, и Ејалон и Гедирот и Сохот и села његова и Тамну и села њезина и Гимзон и села његова, и населише се у њима. 21Јер Господ обараше Јуду с Ахаза цара Израиљева, јер одвуче Јуду да грдно гријеши Господу. 22И дође к њему Телгат-Фелнасар цар Асирски, и ојади га а не утврди. 23Јер Ахаз узе дио из дома Господњега и из дома царскога и од кнезова, и даде цару Асирском, али му не поможе. 24И кад бијаше у невољи, он још већма гријешаше Господу; таки бијаше цар Ахаз. 25И приношаше жртве боговима Дамаштанским, који га разбише, и говораше: кад богови царева Сирских њима помажу, приносићу њима жртве да би ми помагали; али му они бише на то да падне он и сав Израиљ. 26А Ахаз покупи судове дома Божијега, и изломи судове дома Божијега, и затвори врата дома Господњега и начини себи олтаре по свијем угловима у Јерусалиму. 27И у сваком граду Јудину начини висине да кади боговима туђим; и гњеви Господа Бога отаца својих.