‏ 2 Chronicles 30

И бијаше врло много жртава паљеница с претилином од жртава захвалнијех и наљева на жртве паљенице. Тако би повраћена служба у дому Господњем.1И радоваше се Језекија и сав народ, што Бог управи народ, јер ово би нагло. 2 3Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовијем и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљеву. 4Јер цар и кнезови његови и сав збор свијећаше у Јерусалиму да славе пасху другога мјесеца. 5Јер је не могаше славити у то вријеме, јер не бијаше доста свештеника посвећенијех и народ се не бјеше скупио у Јерусалим. 6И то би по вољи цару и свему збору. 7И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљеву, јер је одавна не бјеху славили како је написано. 8И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповијести царевој говораху: синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамову, Исакову и Израиљеву, па ће се и он обратити к остатку који сте остали од руку царева Асирских. 9Не будите као оци ваши и као браћа ваша што гријешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите. 10Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руке Господу и ходите у светињу његову коју је осветио навијек, и служите Господу Богу својему, па ће се одвратити од вас жестина гњева његова. 11Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у онијех који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к њему. 12А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, потсмијеваху им се и ругаху им се. 13Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим. 14И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине што бјеше заповједио цар и кнезови по ријечи Господњој. 15И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пријеснијех хљебова другог мјесеца, и би сабор веома велик. 16Тада се подигоше, и оборише олтаре што бијаху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон. 17Потом заклаше пасху четрнаестог дана другога мјесеца; а свештеници и Левити постидјевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи. 18И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијега; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима. 19И јер их много бијаше у збору који се не бјеху освештали; зато Левити клаху пасху за свакога који не бјеше чист да би их посветили Господу. 20Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти свакога, 21Ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу. 22И услиши Господ Језекију, и сачува народ. 23И тако синови Израиљеви који бјеху у Јерусалиму празноваше празник преснијех хљебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу. 24И Језекија говори љубазно са свијем Левитима који вјешти бијаху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих. 25И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу. 26Јер Језекија цар Јудин даде збору тисућу јунаца и седам тисућа оваца; а кнезови дадоше збору тисућу јунаца и десет тисућа оваца; и освешта се много свештеника. 27И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што бјеше дошао од Израиља, и дошљаци што бјеху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној.