‏ 2 Chronicles 34

И побунише се на њ слуге његове, и убише га у кући његовој.1Тада поби народ земаљски све који се бијаху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију сина његова на његово мјесто. 2 3Осам година бјеше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. 4Он чињаше што је право пред Господом и хођаше путовима Давида оца својега и не отступаше ни надесно ни налијево. 5Јер осме године царовања својега, док још бјеше дијете, поче тражити Бога Давида оца својега; а дванаесте године поче чистити Јудеју и Јерусалим од висина и од лугова и од ликова резанијех и ливенијех. 6Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који бијаху на њима исијече, и гајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатр, и разасу по гробовима онијех који им приносише жртве; 7А кости свештеничке сажеже на олтарима њиховијем; и очисти Јудеју и Јерусалим; 8Тако и градове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима, и пустоши њихове унаоколо. 9И тако обори олтаре и гајеве, и ликове изломи и сатр, и све ликове сунчане исијече по свој земљи Израиљевој; потом се врати у Јерусалим. 10А осамнаесте године царовања својега пошто очисти земљу и дом, посла Сафана сина Азалијина и Масију заповједника градскога и Јоаха сина Јоахазова, паметара, да се оправи дом Господа Бога његова. 11И они отидоше ка Хелкији поглавару свештеничком, и предаше новце донесене у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремовијех и од свега остатка Израиљева, и од свега Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим; 12И дадоше настојницима над послом, који бијаху над домом Господњим, а они их даваху посленицима који рађаху у дому Господњем оправљајући што је трошно и утврђујући дом; 13Даваху дрводјељама и каменарима да се купује камење тесано и дрво за греде и да се побрвнају куће које бијаху развалили цареви Јудини. 14А ти људи рађаху вјерно посао; и над њима бијаху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катовијех да настоје око посла; и ти Левити сви умијаху ударати у справе музичке. 15И бијаху над носиоцима и над свијем посленицима у свакој служби, и писари и управитељи и вратари бијаху Левити. 16И кад изношаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књигу закона Господњега данога преко Мојсија. 17И каза Хелкија Сафану писару и рече: нађох законик у дому Господњем. И даде Хелкија књигу Сафану. 18А Сафан однесе књигу цару и јави му говорећи: слуге твоје раде све што им је заповјеђено. 19Јер покупивши новце што се нађоше у дому Господњем, дадоше их настојницима и посленицима. 20И још каза Сафан писар цару говорећи: књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару. 21А кад цар чу шта говори закон, раздрије хаљине своје. 22И заповједи цар Хелкији и Ахикаму сину Сафанову и Авдону сину Михејину и Сафану писару и Асаји слузи цареву, говорећи: 23Идите упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди ради ријечи књиге ове што се нађе, јер је велик гњев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше ријечи Господње да чине све онако како је написано у овој књизи. 24И тако отиде Хелкија и људи цареви к Олди пророчици, жени Салума сина Текуја сина Асре ризничара, а она сјеђаше у Јерусалиму у другом крају, и говорише с њом о том. 25А она им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: кажите човјеку који вас је послао к мени: 26Овако вели Господ: ево пустићу зло на то мјесто и на становнике његове, све клетве написане у књизи, коју су прочитали цару Јудину. 27Зато што ме оставише и кадише другим боговима да би ме гњевили свијем дјелима руку својих, зато ће се излити гњев мој на то мјесто и неће с угасити. 28А цару Јудину који вас је послао да упитате Господа, овако му реците: овако вели Господ Бог Израиљев за ријечи које си чуо: 29Што је одмекнуло срце твоје и понизио си се пред Богом кад си чуо што је рекао за то мјесто и за становнике његове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ. 30Ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш видјети својим очима зла које ћу пустити на то мјесто и на становнике његове. И казаше то цару. 31Тада посла цар те скупи све старјешине Јудине и Јерусалимске. 32И отиде цар у дом Господњи и сви људи из земље Јудине и Јерусалимљани, и свештеници и Левити и вас народ, мало и велико, и прочита им све ријечи књиге завјетне, која се нађе у дому Господњем. 33И цар стојећи на свом мјесту зададе вјеру пред Господом да ће ићи за Господом и држати заповијести његове и свједочанства његова и уредбе његове свијем срцем и свом душом својом вршећи ријечи тога завјета написане у тој књизи.