‏ 2 Chronicles 36

А остала дјела Јосијина и милостиње његове, како пише у закону Господњем,1Дјела његова прва и пошљедња, ето записана су у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем. 2 3Тада узе народ земаљски Јоахаза сина Јосијина, и зацарише га мјесто оца његова у Јерусалиму. 4Двадесет и три године имаше Јоахаз кад поче царовати, и царова три мјесеца у Јерусалиму. 5Јер га сврже цар Мисирски у Јерусалиму и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата. 6И постави цар Мисирски Елијакама брата његова царем над Јудом и Јерусалимом, и предје му име Јоаким; а Јоахаза брата његова узе Нехаон и одведе га у Мисир. 7Двадесет и пет година бијаше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму; и чињаше зло пред Господом Богом својим. 8И дође на њ Навуходоносор цар Вавилонски, и свеза га у двоје вериге мједене и одведе га у Вавилон. 9И судове дома Господњега однесе Навуходоносор у Вавилон, и метну их у цркву своју у Вавилону. 10А остала дјела Јоакимова и гадове које је чинио, и што се на њему нађе, ето, то је записано у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем; и зацари се на његово мјесто Јоахин син његов. 11Бијаше Јоахину осам година кад поче царовати, и царова три мјесеца и десет дана у Јерусалиму; и чињаше што је зло пред Господом. 12И кад прође она година, посла цар Навуходоносор, те га однесоше у Вавилон са закладама дома Господњега, а царем постави Седекију брата његова над Јудом и Јерусалимом. 13Двадесет и једна година бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. 14И чињаше зло пред Господом Богом својим, и не покори се пред Јеремијом пророком, који му говораше из уста Господњих; 15Него се још одврже од цара Навуходоносора, који га бјеше заклео Богом; и отврдну вратом својим и уприје се срцем својим да се не обрати ка Господу Богу Израиљеву. 16И сви главари између свештеника и народ гријешаше веома много по свијем гаднијем дјелима другијех народа, скврнећи дом Господњи, који бјеше осветио у Јерусалиму. 17И Господ Бог отаца њиховијех слаше к њима зарана једнако гласнике своје, јер му бјеше жао народа његова и стана његова. 18А они се ругаху гласницима Божјим, и не мараху за ријечи његове, и смијаху се пророцима његовијем, докле се не распали гњев Господњи на народ његов, те не би лијека. 19И доведе на њих цара Халдејскога, који поби младиће њихове мачем у дому светиње њихове, и не пожали ни младића ни дјевојке, ни старца ни немоћна. Све му даде у руке. 20И све судове дома Божијега, велике и мале, и благо дома Господњега и благо царево и кнезова његовијех, све однесе у Вавилон. 21И упалише дом Божји, и развалише зид Јерусалимски, и све дворове у њему попалише огњем, и искварише све драгоцјене закладе његове. 22И што их оста од мача, однесе у Вавилон и бише робови њему и синовима његовијем, докле не наста царство Персијско, 23Да се испуни ријеч Господња коју рече устима Јеремијинијем, докле се земља не издовољи суботама својим, јер почиваше све вријеме докле бјеше пуста, докле се не наврши седамдесет година.