‏ 2 Chronicles 6

И кад они који трубљаху у трубе и који пјеваху, сложно једнијем гласом хваљаху и слављаху Господа, и подизаху глас уз трубе и кимвале и гусле, хвалећи Господа да је добар, да је довијека милост његова, тада се напуни облака дом Господњи,1Те не могаху свештеници стајати да служе од облака, јер се славе Господње напуни дом Божји. 2 3Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку. 4А ја сазидах дом теби за стан и мјесто да у њему наставаш довијека. 5И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше. 6И рече: благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом, говорећи: 7Од онога дана кад изведох народ свој из земље Мисирске, не изабрах града међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом гдје би било име моје, нити изабрах човјека који би био вођ народу мојему Израиљу, 8Него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем. 9И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљева. 10Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио. 11Али нећеш ти сазидати тога дома, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему. 12И тако испуни Господ ријеч своју коју је рекао, јер устах на мјесто оца својега Давида и сједох на пријесто Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљева. 13И намјестих овдје ковчег, у ком је завјет Господњи што је учинио синовима Израиљевијем. 14По том стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје. 15А бјеше начинио Соломун подножје од мједи и метнуо га насред тријема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на кољена пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу. 16И рече: Господе Боже Израиљев! нема Бога такога какав си ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завјет и милост слугама, који ходе пред тобом свијем срцем својим; 17Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас. 18Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мојему што си му рекао говорећи: неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мојему, као што си ти ходио преда мном. 19Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду. 20Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не могу те обухватити, акамоли овај дом што га сазидах. 21Али погледај на молитву слуге својега и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом ти се данас моли слуга твој. 22Да буду очи твоје отворене над домом овијем дању и ноћу, над овијем мјестом, гдје си рекао да ћеш намјестити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом мјесту. 23Чуј молбе слуге својега и народа својега Израиља, којима ће се молити на овом мјесту, чуј с мјеста гдје станујеш, с неба, чуј и смилуј се. 24Кад ко згријеши ближњему својему, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому, 25Ти чуј с неба, и учини, и суди слугама својим плаћајући кривцу и дјела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој. 26И кад се разбије пред непријатељем народ твој Израиљ зато што ти згријеше, па се обрате и даду славу имену твојему и помоле ти се и замоле те у овом дому, 27Ти чуј с неба, и опрости гријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу, коју си дао њима и оцима њиховијем. 28Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему и од гријеха се својега обрате, кад их намучиш, 29Ти чуј с неба, и опрости гријех слугама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју коју си дао народу својему у нашљедство. 30Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша или медљика, скакавци или гусјенице кад буду, или га стегне непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло и кака год болест, 31Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човјека или од свега народа твојега Израиља, ко позна муку своју и бол свој и подигне руке своје у овом дому, 32Ти чуј с неба, из стана својега, и опрости и подај свакоме по путовима његовијем, што знаш у срцу његову, јер ти сам знаш срца синова човјечијих; 33Да те се боје ходећи путовима твојим докле су год живи на земљи, коју си дао оцима нашим. 34И иностранац који није од народа твојега Израиља, него дође из далеке земље имена ради твојега великога и руке твоје крјепке и мишице твоје подигнуте, кад дође и помоли се у овом дому, 35Ти чуј с неба, из стана својега, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали сви народи на земљи име твоје и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овај дом, који сазидах. 36Кад народ твој изиде на војску на непријатеље своје путем којим га пошљеш, и помоле ти се окренувши се ка граду овому, који си изабрао, и к овому дому, који сам сазидао имену твојему, 37Чуј с неба молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу. 38Кад ти згријеше, јер нема човјека који не гријеши, и разгњевивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе и и одведу у земљу даљну или која је близу, 39Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи ропства својега, и реку: сагријешисмо и зло учинисмо и скривисмо; 40И тако се обрате к теби свијем срцем својим и свом душом својом у земљи ропства својега, у коју буду одведени у ропство, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, и ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему, 41Тада чуј с неба, из стана својега, молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу, и опрости народу својему што ти буду згријешили. 42Тако, Боже мој, нека буду очи твоје отворене и уши твоје пригнуте на молбу у овом мјесту.