‏ 2 Chronicles 7

И тако, стани, Господе Боже, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје; свештеници твоји, Господе Боже, нека се обуку у спасење, и свеци твоји нека се радују добру.1Господе Боже, немој одвратити лица својега од помазаника својега; опомињи се милости обећане Давиду слузи твојему. 2 3А кад сврши Соломун молитву, сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и славе Господње напуни се дом, 4Те не могаху свештеници ући у дом Господњи, јер се славе Господње напуни дом Господњи. 5А сви синови Израиљеви видећи гдје сиђе огањ и слава Господња на дом савише се лицем к земљи до пода и поклонише се и хвалише Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова. 6И цар и сав народ принесоше жртве пред Господом. 7И принесе цар Соломун на жртву двадесет и двије тисуће волова и сто и двадесет тисућа оваца, и тако посветише дом Божји цар и сав народ. 8А свештеници стајаху на служби својој, и Левити са справама за пјесме Господње што их бјеше начинио цар Давид да хвале Господа, јер је довијека милост његова, пјесмом Давидовом коју им даде; а други свештеници трубљаху у трубе према њима, а сви синови Израиљеви стајаху. 9И посвети Соломун средину тријема који је пред домом Господњим, јер ондје принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалнијех, јер на мједеном олтару који начини Соломун, не могоше стати жртве паљенице и дари и претилина њихова. 10У то вријеме светкова Соломун светковину седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до потока Мисирскога. 11И у осми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана, и светковину седам дана. 12А двадесет трећега дана седмога мјесеца отпусти народ к шаторима њиховијем, и бијаху радосни и весели ради добра што учини Господ Давиду и Соломуну и Израиљу народу својему. 13И сврши Соломун дом Господњи и дом царски, и би срећан у свему што бјеше наумио да начини у дому Господњем и у дому свом. 14Потом јави се Господ Соломуну ноћу и рече му: услишио сам молбу твоју и изабрао сам то мјесто да ми буде дом за жртве. 15Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповједим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој, 16И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје, и поврати се од злијех путова својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им гријех њихов, и исцијелићу земљу њихову. 17И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тога мјеста. 18Јер сада изабрах и посветих дом тај да буде име моје ту довијека; и биће ту очи моје и срце моје вазда. 19А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој, творећи све што сам ти заповједио и држећи уредбе моје и законе моје, 20Утврдићу пријесто царства твојега како сам обећао Давиду оцу твојему говорећи: неће ти нестати човјека који би владао у Израиљу. 21Али ако се одвратите, и оставите уредбе моје и заповјести моје, које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се, 22Тада ћу их истријебити из земље своје коју сам им дао, и овај дом који сам посветио имену својему одбацићу од себе, и учинићу од њега причу и потсмијех међу свијем народима.