‏ 2 Chronicles 9

Тада отиде Соломун у Есион-Гавер и у Елот на бријегу морском у земљи Едомској.1А Хирам посла му по својим слугама лађе и слуге вјеште мору, и отидоше са слугама Соломуновијем у Офир и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата и донесоше цару Соломуну. 2 3А царица Савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој бјеше у срцу. 4И Соломун јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио. 5А кад царица Савска видје мудрост Соломунову и дом који бјеше сазидао, 6И јела на столу његову, и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове, и њихово одијело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе, 7Па рече цару: истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој. 8Али не хтјех вјеровати што говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала. 9Благо људима твојим и благо свијем слугама твојим, које једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју. 10Да је благословен Господ Бог твој, којему си омилио, те те посади на пријесто свој да царујеш мјесто Господа Бога својега; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довијека, зато им постави тебе царем да судиш и дијелиш правицу. 11Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгога камења; нигда више не би таквих мириса какве даде царица Савска цару Соломуну. 12И слуге Хирамове и слуге Соломунове које донесоше злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгога камења. 13И начини цар од тога дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за пјеваче; нигда се прије нијесу видјеле таке ствари у земљи Јудиној. 14А цар Соломун даде царици Савској што год зажеље и заиска осим уздарја за оно што бјеше донијела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим. 15А злата што дохођаше Соломуну сваке године бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата, 16Осим онога што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро. 17И начини цар Соломун двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала кованога злата дајући на један штит. 18И три стотине малијех штитова од кованога злата, дајући триста сикала злата на један штитић. и остави их цар у дому од шуме Ливанске. 19И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи га чистијем златом. 20А бијаше шест басамака у пријестола, и подножје од злата састављено с пријестолом, и ручице с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај ручица. 21И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не би таки начињен ни у којем царству. 22И сви судови из којих пијаше цар Соломун бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломунова. 23Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовијем: једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне. 24Тако цар Соломун бијаше већи од свијех царева земаљских богатством и мудрошћу. 25И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце. 26И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године, 27Тако да имаше Соломун четири тисуће стаја за коње и кола, и дванаест тисућа коњика, које намјести по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму. 28И владаше над свијем царевима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске. 29И учини цар, те у Јерусалиму бјеше сребра као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. 30И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свијех земаља. 31А остала дјела Соломунова прва и пошљедња нијесу ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видиоца о Јеровоаму сину Наватову?