‏ 2 Corinthians 12

Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.1Знам човјека у Христу који прије четрнаест година (или у тијелу не знам; или осим тијела, не знам: Бог зна) би однесен до трећега неба. 2И знам за таковог човјека (или у тијелу, или осим тијела, не знам: Бог зна) 3Да би однесен у рај, и чу неисказане ријечи којијех човјеку није слободно говорити. 4Тијем ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својима. 5Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује што од мене. 6И да се не бих понио за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим. 7Зато трипут Господа молих да отступи од мене. 8И рече ми: доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвијем. Даклем ће се најслађе хвалити својијем слабостима, да се усели у мене сила Христова. 9Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан. 10Постадох безуман хвалећи се: ви ме натјерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола, ако и јесам ништа. 11Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама. 12Јер шта је у чему сте мањи од осталијех цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу. 13Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим што је ваше него вас. Јер дјеца нијесу дужна родитељима имања тећи него родитељи дјеци. 14А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите. 15Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас пријеваром. 16Еда ли вас што закидох преко кога од онијех које слах к вама? 17Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Не ходисмо ли једнијем духом? не једнијем ли стопама? 18Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање. 19Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне: 20Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су прије сагријешили и нијесу се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише. 21