‏ 2 Kings 17

А остала дјела Ахазова што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?1И почину Ахаз код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Језекија син његов. 2 3Дванаесте године царовања Ахазова над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија син Илин, и царова девет година. 4И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише прије њега. 5На њега дође Салманасар цар Асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак. 6Али цар Асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју цару Мисирском и не посла данка годишњега цару Асирском; зато га опколи цар Асирски и свезавши баци га у тамницу. 7А цар Асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године. 8Девете године Осијине узе цар Асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима Мидским. 9А то би што синови Израиљеви гријешише Господу Богу својему, који их је извео из земље Мисирске испод руке Фараона цара Мисирскога, и бојаше се других богова, 10И ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевијех, и како чинише цареви Израиљеви; 11И тајно чинише синови Израиљеви што није право пред Господом Богом њиховијем, и поградише висине по свијем градовима својим, од куле стражарске до градова озиданијех. 12И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленијем дрветом. 13И кађаху онуда по свијем висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гњевећи Господа. 14И служаху гаднијем боговима, за које им бјеше Господ рекао: не чините то. 15И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свијех пророка и свијех видјелаца говорећи: вратите се са злијех путова својих и држите заповијести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповједио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима. 16Али не послушаше; него бјеху тврдоврати као и оци њихови, који не вјероваше Господу Богу својему. 17И одбацише уредбе његове и завјет његов, који учини с оцима њиховијем, и свједочанства његова, којима им свједочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који бијаху око њих, за које им бјеше заповједио Господ да не чине као они. 18И оставише све заповјести Господа Бога својега, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу. 19И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ, и даваше се на врачање и гатање, и продаше се да чине зло пред Господом гњевећи га. 20Зато се Господ разгњеви врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста него само племе Јудино. 21Па ни Јуда не држаше заповијести Господа Бога својега, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци. 22Зато Господ поврже све сјеме Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плијене, докле их и одбаци од себе. 23Јер се оцијепише Израиљци од дома Давидова, и поставише царем Јеровоама сина Наватова, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да гријеше гријехом великим. 24И ходише синови Израиљеви у свијем гријесима Јеровоамовијем које је он чинио, и не отступише од њих; 25Докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је говорио преко свијех слуга својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњега дана. 26Потом доведе цар Асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима Самаријским мјесто Израиљаца, и наслиједише Самарију, и живљаху по градовима њезинијем. 27А кад почеше живјети ондје, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху. 28Зато рекоше цару Асирском говорећи: ови народи које си довео и населио у градовима Самаријским не знају закона Бога оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају закона Бога оне земље. 29Тада заповједи цар Асирски и рече: одведите онамо једнога од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и сједи ондје, нека их учи закону Бога оне земље. 30И тако један од свештеника, које бијаху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа. 31Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које бијаху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху. 32Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима; 33И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима Сефарвимским. 34Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина; 35Бојаху се Господа, али и својим боговима служаху по обичају онијех народа из којих их преселише. 36И до данашњега дана раде по старијем обичајима; не боје се Господа а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповијести што је заповједио Господ синовима Јакова, којему надје име Израиљ; 37С којима учини Господ завјет и заповједи им и рече: не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава; 38Него Господа, који вас је извео из земље Мисирске силом великом и мишицом подигнутом, њега се бојте и њему се клањајте и њему приносите жртве; 39И уредбе и правила и закон и заповијести што вам је написао држите извршујући их вазда, и не бојте се других богова. 40И не заборављајте завјета који је учинио с вама, и не бојте се других богова. 41Него Господа Бога својега бојте се, и он ће вас избавити из руку свијех непријатеља ваших.