‏ 2 Kings 19

Али народ мучаше, и не одговорише му ни ријечи, јер цар бјеше заповједио и рекао: не одговарајте му.1Тада Елијаким син Хелкијин, који бијаше, над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му ријечи Равсакове. 2 3А кад то чу цар Језекија, раздрије хаљине своје и веза око себе костријет, па отиде у дом Господњи. 4И посла Елијакима, који бијаше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у костријет к Исаији пророку сину Амосову. 5И рекоше му: овако вели Језекија: ово је дан невоље и кара и руга; јер приспјеше дјеца до порођаја, а нема снаге да се роде. 6Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, којега посла цар Асирски господар његов да ружи Бога живога и да га вријеђа ријечима, које је чуо Господ Бог твој; помоли се за остатак који се налази. 7И дођоше к Исаији слуге цара Језекије. 8И рече им Исаија: овако реците господару својему: овако вели Господ: не плаши се од ријечи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара Асирскога. 9Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи. 10И тако вративши се Равсак нађе цара Асирскога гдје бије Ливну, јер бјеше чуо да је отишао од Лахиса. 11А он чу за Тираку цара Хускога гдје казаше: ево иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи: 12Овако реците Језекији цару Јудину: немој да те вара Бог твој, у којега се уздаш говорећи: неће се дати Јерусалим у руке цару Асирском. 13Ето чуо си шта су учинили цареви Асирски свијем земљама потрвши их сасвијем; а ти ли ћеш се избавити? 14Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који бијаху у Теласару? 15Гдје је цар Ематски и цар Арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве? 16А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом. 17И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који сједиш на херувимима, ти си сам, Бог свијем царствима на земљи, ти си створио небо и земљу, 18Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј ријечи Сенахирима, који посла да ружи Бога живога. 19Истина је, Господе, опустошили су цареви Асирски оне народе и земље њихове; 20И побацали су богове њихове у огањ, јер не бијаху богови, него дјело руку човјечијих, дрво и камен; зато их потрше. 21И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његовијех, да познаду сва царства на земљи да си ти Господе сам Бог. 22Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: овако вели Господ Бог Израиљев: услишио сам зашто си ми се молио ради Сенахирима цара Асирскога. 23Ово је ријеч коју изрече Господ за њ: руга ти се и потсмијева ти се дјевојка, кћи Сионска, за тобом маше главом кћи Јерусалимска. 24Кога си ружио и хулио? и на кога си подигао глас? и подигао у вис очи своје? На свеца Израиљева. 25Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си: с мноштвом кола својих изидох на високе горе, на стране Ливанске, и посјећи ћу високе кедре његове и лијепе јеле његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његова Кармила. 26Ја сам копао и пио воду туђу, и исушио сам стопама својим све потоке градовима. 27Нијеси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле. 28Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши прије него сазри. 29Знам сјеђење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам, и како бјесниш на ме. 30Јер бјесниш на ме, и твоја обијест дође до мојих ушију; зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао. 31А теби ово нека буде знак: јешћете ове године што само од себе роди, и друге године што опет само од себе роди; а треће године сијте и жањите и садите винограде и једите род с њих. 32Јер остатак дома Јудина, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго. 33Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то. 34Зато овако вели Господ за цара Асирскога: нећу ући у овај град нити ће бацити амо стријеле, неће се примаћи ка њему са штитом, нити ће ископати опкопа око њега. 35Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. 36Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге својега. 37И исту ноћ анђео Господњи изиде и поби у околу Асирском сто и осамдесет и пет тусућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.