‏ 2 Kings 2

И умрије по ријечи Господњој, коју рече Илија, а на његово се мјесто зацари Јорам друге године царовања Јорама сина Јосафатова над Јудом, јер он нема сина.1А остала дјела Охозијина што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевих? 2 3А кад Господ шћаше узети Илију у вихору на небо, пођоше Илија и Јелисије из Галгала. 4И рече Илија Јелисију: остани ти овдје, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ. 5Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који бијаху у Ветиљу, и рекоше му: знаш ли да ће данас Господ узети господара твојега од тебе? А он рече: знам, мучите. 6Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон. 7А синови пророчки који бијаху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твојега? А он рече: знам, мучите. 8Опет му рече Илија: остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица. 9И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима издалека, а они обојица уставише се код Јордана. 10И узе Илија плашт свој, и савив га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пријеђоше обојица сухим. 11А кад пријеђоше, рече Илија Јелисију: ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нијесам узео од тебе. А Јелисије рече: да буду два дијела духа твојега у мене. 12А он му рече: заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити. 13И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо. 14А Јелисије видећи то викаше: оче мој, оче мој! кола Израиљева и коњици његови! И не видје га више; потом узе хаљине своје и раздрије их на два комада. 15И подиже плашт Илијин, који бјеше спао с њега, и вратив се стаде на бријегу Јорданском. 16И узев плашт Илијин, који бјеше спао с њега, удари по води и рече: гдје је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пријеђе Јелисије. 17А кад с друге стране видјеше синови пророчки, који бијаху у Јерихону, рекоше: почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље. 18И рекоше му: ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твојега господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: не шаљите. 19Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: пошљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше. 20И вратише се к њему, а он бијаше у Јерихону, па им рече: нијесам ли вам говорио да не идете? 21Тада грађани рекоше Јелисију: гле, добро је живјети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна. 22А он им рече: донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му. 23А он изиде на извор и баци у њ со, говорећи: овако вели Господ: исцијелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности. 24И вода поста здрава до данашњега дана по ријечи Јелисијевој, коју изрече. 25Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изидоше мала дјеца из града и ругаху му се говорећи му: ходи, ћело! ходи, ћело!