‏ 2 Kings 22

А остала дјела Амонова, што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?1И погребоше га у његову гробу у врту Озину; и Јосија син његов би цар на његово мјесто. 2 3Осам година бијаше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му бјеше име Једида, кћи Адајева, из Воската. 4Он чињаше што је право пред Господом, и хођаше свијем путем Давида оца својега и не отступаше ни надесно ни налијево. 5А осамнаесте године царовања Јосијина посла цар Сафана сина Азалије сина Месуламова, писара, у дом Господњи, говорећи: 6Иди ка Хелкији поглавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари. 7И нека их да посленицима који надгледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњега да се оправи што је трошно у дому, 8Дрводјељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом. 9Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће вјерно радити. 10Тада рече Хелкија поглавар свештенички Сафану писару: нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књигу Сафану, и он је прочита. 11А Сафан писар отиде к цару, и јави цару говорећи: покупише слуге твоје новце што се нађоше у дому, предаше их посленицима који надгледају дом Господњи. 12И каза Сафан писар цару говорећи: књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару. 13А кад цар чу ријечи у законику, раздрије хаљине своје. 14И заповједи цар Хелкији свештенику и Ахикаму сину Сафанову и Ахвору сину Михејину и Сафану писару и Асаји слузи цареву, говорећи: 15Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свега Јуду ради ријечи ове књиге што се нађе; јер је велик гњев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше ријечи ове књиге да чине све онако као нам је написано. 16И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди жени Салума сина Текуја сина Араса ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у другом крају, и говораше с њом. 17А она им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: кажите човјеку који вас је послао к мени: 18Овако вели Господ: ево пустићу зло на то мјесто и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин, 19Зато што ме оставише, и кадише другим боговима да би ме гњевили свијем дјелима руку својих; зато се гњев мој распалио на то мјесто, и неће се угасити. 20А цару Јудину, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: овако вели Господ Бог Израиљев за ријечи које си чуо: