‏ 2 Kings 23

Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то мјесто и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.1Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видјети зла које ћу пустити на то мјесто. И казаше то цару. 2 3Тада посла цар, те се скупише к њему све старјешине Јудине и Јерусалимске. 4И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земљи Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све ријечи књиге завјетне, која се нађе у дому Господњем. 5И цар стојећи код ступа учини завјет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповијести његове и свједочанства његова и уредбе његове свијем срцем и свом душом, вршећи ријечи тога завјета написане у тој књизи. И сав народ приста на завјет. 6Тада заповједи цар Хелкији поглавару свештеничком и свештеницима другога реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које бијаху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу Кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ. 7И сврже свештенике идолске које бијаху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудинијем и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и мјесецу и звијездама и свој војсци небеској. 8И изнесе гај из дома Господњега иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатр у прах, и просу прах на гробове синова народнијех. 9И поквари куће курварске које бијаху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај. 10И доведавши све свештенике из градова Јудинијех оскврни висине гдје кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која бијаше на уласку на вратима Исуса заповједника градскога налијево од врата градских. 11Али свештеници онијех висина не приступаху к олтару Господњему у Јерусалиму, него јеђаху пријесне хљебове међу браћом својом. 12Оскврни и Тофет, који бијаше у долини синова Еномовијех, да не би нико више водио сина својега ни кћери своје кроз огањ Молоху. 13И уклони коње које бијаху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која бијаше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем. 14И олтаре на крову собе Ахазове, које бијаху начинили цареви Јудини, и олтаре које бијаше начинио Манасија у оба тријема дома Господњега, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон. 15И висине према Јерусалиму с десне стране на гори Маслинској, које бијаше начинио Соломун цар Израиљев Астароти гаду Сидонском и Хемосу гаду Моавском и Мелхому гаду синова Амоновијех, оскврни цар. 16И изломи ликове и исијече гајеве, и мјеста њихова напуни костију људских. 17И олтар, који бјеше у Ветиљу, висину, коју бјеше начинио Јеровоам син Наватов, који наведе на гријех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатр је у прах, и спали гај. 18И обазревши се Јосија видје гробове који бијаху ондје на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по ријечи Господњој, коју рече човјек Божји, који напријед каза те ствари. 19И рече: какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: оно је гроб човјека Божијега који дође из Јуде и напријед каза то што си учинио на олтару у Ветиљу. 20А он рече: оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима онога пророка који дође из Самарије. 21И све домове висина по градовима Самаријским које начинише цареви Израиљеви гњевећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу. 22И покла све свештенике висина, који бијаху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим. 23Тада заповједи цар свему народу говорећи: празнујте пасху Господу Богу својему, као што пише у књизи завјетној. 24Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све вријеме царева Израиљевијех и царева Јудинијех. 25Као што би осамнаесте године цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму. 26И оне што се договарају с духовима и врачаре, и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истријеби Јосија да изврши ријечи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем. 27Ни прије њега не бјеше таквога цара, који би се обратио ка Господу свијем срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, сасвијем по закону Мојсијеву, нити послије њега наста таки као он. 28Али се Господ не поврати од жестине великога гњева својега, којом се бјеше распалио гњев његов на Јуду за све дражење којим га бјеше дражио Манасија. 29И рече Господ: и Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиља, и град ћу овај одбацити, који сам изабрао, Јерусалим, и дом, за који рекох: ту ће бити име моје. 30А остала дјела Јосијина и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех? 31У његово вријеме изиде Фараон Нехаон цар Мисирски на цара Асирскога к ријеци Ефрату, и цар Јосија изиде преда њ, а он како га видје уби га у Мегидону. 32И мртва метнуше га слуге његове на кола, и одвезоше га из Мегидона у Јерусалим, и погребоше га у гробу његову; и народ земаљски узе Јоахаза сина Јосијина, и помазаше га и зацарише га на мјесто оца његова. 33Двадесет и три године бјеше Јоахазу кад поче царовати, и царова три мјесеца у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне. 34Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како су чинили оци његови. 35И свеза га Фараон Нехаон у Ривли у земљи Ематској да више не царује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата. 36А царем постави Фараон Нехаон Елијакима сина Јосијина на мјесто Јосије оца његова, и предје му име Јоаким; а Јоахаза узе и отиде у Мисир, а он умрије ондје 37А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповијести Фараоновој, од свакога узимајући како бјеше цијењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону.