‏ 2 Kings 4

А цар Моавски кад видје да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара Едомскога, али не могоше.1Тада узе сина својега првенца који шћаше бити цар на његово мјесто, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гњев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу. 2 3А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: слуга твој, муж мој, умрије, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа; па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље. 4А Јелисије јој рече: што ћу ти? кажи ми шта имаш у кући? А она рече: слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља. 5А он јој рече: иди, ишти у наруч празнијех судова у свијех сусједа својих, немој мало да иштеш. 6Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наљевај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне. 7И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наљеваше. 8А кад се судови напунише, она рече сину својему: дај још један суд. А он јој рече: нема више. Тада стаде уље. 9Потом она отиде и каза човјеку Божијему; а он јој рече: иди, продај уље, и одужи се; а што претече, онијем се храни са својим синовима. 10Послије тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а ондје бијаше богата жена, која га устави да једе хљеба; и отада кад год пролажаше, увраћаше се к њој да једе хљеба. 11И она рече мужу својему: гле, видим да је свет човјек Божји овај што све пролази овуда. 12Да начинимо малу клијет, и да му намјестимо постељу и сто и столицу и свијетњак, па кад дође к нама, нека се ту склони. 13Потом он дође једном онамо, и ушав у клијет почину ондје. 14И рече момку својему Гијезију: зови Сунамку. И он је дозва; и она стаде пред њим. 15И он рече Гијезију: кажи јој: ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? имаш ли што да говорим цару или војводи? А она рече: ја живим усред својега народа. 16А он рече: шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: ето нема сина, а муж јој је стар. 17А он рече: зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима. 18А он рече: до године у ово доба грлићеш сина. А она рече: немој господару мој, човјече Божји, немој варати слушкиње своје. 19И затрудње жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије. 20И дијете одрасте. И једном изиде к оцу својему к жетеоцима; 21И рече оцу својему: јаох глава, јаох глава! А он рече момку: носи га матери. 22И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њезину до подне, па умрије. 23Тада отиде она горе, и намјести га у постељу човјека Божјега, и затворивши га изиде. 24Потом викну мужа својега и рече му: пошљи ми једнога момка и једну магарицу да отрчим до човјека Божјега и да се вратим. 25А он рече: зашто данас хоћеш да идеш к њему? нити је младина ни субота. А она рече: не брини се. 26И она осамаривши магарицу рече момку својему: води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем. 27Тако пошавши дође човјеку Божјему на гору Кармилску. А кад је човјек Божји угледа гдје иде к њему, рече Гијезију слузи својему: ево Сунамке. 28Трчи сад пред њу и реци јој: јеси ли здраво? је ли здраво муж твој? је ли здраво син твој? А она рече: здраво смо. 29А кад дође к човјеку Божјему на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отјера; али човјек Божји рече: остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми. 30А она рече: јесам ли искала сина од господара својега? нијесам ли казала: немој ме варати? 31А он рече Гијезију: опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице дјетету. 32А мати дјетиња рече: тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом. 33А Гијезије отиде напријед и метну штап на лице дјетету, али не би гласа ни осјећања. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: не пробуди се дијете. 34И Јелисије уђе у кућу, и гле, дијете мртво лежи на његовој постељи. 35И ушав затвори се с дјететом, и помоли се Господу. 36Потом стаде на постељу и леже на дијете метнув уста своја на уста дјетету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загрија тијело дјетету. 37Потом уста, и пријеђе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дјететом. И кихну дијете седам пута, и отвори дијете очи своје. 38Тада дозва Гијезија и рече му: зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: узми сина својега. 39И она ушавши паде к ногама његовијем, и поклони му се до земље, и узевши сина својега отиде. 40Потом врати се Јелисије у Галгал. А бијаше глад у оној земљи, и синови пророчки сјеђаху пред њим; а он рече момку својему: пристави велики лонац и скухај зеља синовима пророчким. 41А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасијече их у лонац гдје бјеше зеље, јер их не познаваху. 42И усуше људима да једу; а кад стадоше јести онога зеља, повикаше говорећи: смрт је у лонцу, човјече Божји! И не могаху јести. 43А он рече: донесите брашна. И сасу брашно у лонац, и рече: успи људима нека једу. И не би више никакога зла у лонцу. 44А дође неко из Вал-Салисе, и донесе човјеку Божијему хљеба од првина, двадесет хљебова јечменијех, и новијех зрна у класу. А он рече: постави народу, нека једу.