‏ 2 Peter 2

И многи ће поћи за њиховијем нечистотама којима ће се хулити на пут истине.1И у лакомству ловиће вас измишљенијем ријечима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема. 2Јер кад Бог не поштедје анђела који сагријешише, него их метну у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд; 3И првога свијета не поштедје, него сачувавши самосмога Ноја, проповједника правде, наведе потоп на свијет безбожнички; 4И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали; 5И избави праведнога Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења; 6Јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дјела, мучаше од дана до дана праведну душу; 7Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни; 8А особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дркћу хулећи на славу. 9Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулнога суда; 10А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумију, и у погибли својој пропашће 11Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и гријех, који се хране својијем пријеварама, једући с вама; 12Имајући очи пуне прељубочинства и непрестанога гријеха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, дјеца клетве; 13Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восорова, коме омиље плата неправедна; 14Али би покаран за своје безакоње: скот нијеми проговоривши гласом човјечијим забрани безумље пророково. 15Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне вјетрови, за које се чува мрак тамни вавијек. 16Јер говорећи поносите и лажљиве ријечи прелашћују на нечистоте тјелеснијех жеља оне који отскора бјеже од онијех што живе у пријевари. 17И обећавају им слободу а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује. 18Јер ако одбјегну од нечистоте свијета познањем Господа и спаса нашега Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им пошљедње горе од првога; 19Јер им бјеше боље да не познаше пута правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповијести која им је предана. 20Јер им се догоди истинита приповијест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу. 21 22Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум,