‏ 2 Samuel 11

И кад видјеше сви цареви, слуге Адад-Езерове, да их разби Израиљ, учинише мир с Израиљем, и служаху им, и Сирци не смијаху више помагати синовима Амоновијем. 1 2А кад прође година, у вријеме кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму. 3И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бијаше врло лијепа на очи. 4И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: није ли то Витсавеја кћи Елијамова жена Урије Хетејина? 5И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се бјеше очистила од нечистоте своје; послије се врати својој кући. 6И затрудње жена, те посла и јави Давиду говорећи: трудна сам. 7Тада Давид посла к Јоаву и поручи: пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду. 8И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат. 9Потом рече Давид Урији: иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиде из царева двора, а за њим изнесоше јело царско. 10Али Урија леже на вратима двора царева са свијем слугама господара својега, и не отиде кући својој. 11И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: нијеси ли дошао с пута? зашто не идеш кући својој? 12А Урија рече Давиду: ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мојега стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити. 13Тада рече Давид Урији: остани овдје још данас, па ћу те сјутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сјутрадан. 14И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара својега, а кући својој не отиде. 15А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији. 16А у књизи писа и рече: намјестите Урију гдје је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине. 17И Јоав опколивши град намјести Урију на мјесто гдје је знао да су најхрабрији људи. 18И изидоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидовијех; погибе и Урија Хетејин. 19Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју. 20И заповједи гласнику говорећи: кад приповједиш цару све што је било у боју, 21Ако се разгњеви цар и рече ти: зашто сте ишли тако близу града да се бијете? зар нијесте знали како се стријеља с града? 22Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетова? није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? зашто сте ишли близу зида? тада реци: погинуо је и слуга твој Урија Хетејин. 23И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за што га је послао Јоав. 24И рече гласник Давиду: бијаху јачи од нас, и изидоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских. 25А стријелци стадоше стријељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевијех, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе. 26Тада рече Давид гласнику: овако реци Јоаву: не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овога сад онога; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри. 27А жена Уријина чувши да је погинуо муж њезин Урија, плака за мужем својим.