‏ 2 Samuel 16

И отиде у град Хусај пријатељ Давидов, и Авесалом дође у Јерусалим. 1 2А кад Давид пријеђе мало преко врха, гле, Сива, Мефивостејев, срете га, са два магарца натоварена, на којима бјеше двјеста хљебова и сто гроздова сухих и сто груда смокава и мијех вина. 3И рече цар Сиви: шта ће ти то? А Сива му рече: магарци су за чељад цареву, да јашу, а хљебови и воће да једу момци, а вино да пије ко се умори у пустињи. 4А цар му рече: а гдје је син твога господара? Рече Сива цару: ено га, остао је у Јерусалиму, јер рече: данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мојега. 5Тада рече цар Сиви: ево, твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: клањам ти се, да нађем милост пред тобом, царе господару! 6И дође цар Давид до Ваурима; а гле, изиде оданде један од рода дома Саулова, по имену Симеј, син Гирин, и идући псоваше. 7И бацаше се камењем на Давида и на слуге цара Давида, којему и с десне и с лијеве стране бијаше сав народ и сви јунаци. 8А Симеј овако говораше псујући: одлази, одлази, крвопијо и зликовче! 9Обрати Господ на тебе све крви дома Саулова, на чије си се мјесто зацарио, и предаде Господ царство у руке Авесалому сину твојему; ето те сада у твом злу, јер си крвопија. 10Тада рече цару Ависај син Серујин: зашто да псује овај мртви пас цара господара мојега? Идем да му скинем главу. 11Али цар рече: шта је вама до мене, синови Серујини? нека псује; јер му је Господ рекао: псуј Давида. Па ко смије казати: зашто тако чиниш? 12Још рече Давид Ависају и свијем слугама својим: ето, мој син, који је изашао од бедара мојих, тражи душу моју, а како неће овај син Венијаминов? Оставите га нека псује, јер му је Господ заповједио. 13Да ако Господ погледа на невољу моју, и врати ми Господ добро за псовку његову данашњу. 14И тако Давид са својим људима иђаше својим путем; а Симеј иђаше покрај горе према њему једнако псујући и бацајући се камењем на њ, и подижући прах. 15И дође цар и сав народ што бијаше с њим, уморни, и одморише се ондје. 16А Авесалом и сав народ Израиљев дођоше у Јерусалим, и Ахитофел с њим. 17А кад Хусај Архијанин пријатељ Давидов дође к Авесалому, рече Хусај Авесалому: да живи цар! да живи цар! 18А Авесалом рече Хусају: така ли је љубав твоја према пријатељу твојему? зашто нијеси отишао с пријатељем својим? 19А Хусај рече Авесалому: не; него кога је изабрао Господ и овај народ и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати. 20Сврх тога, коме бих служио? еда ли не сину његову? како сам служио оцу твојему, тако ћу и теби. 21А Авесалом рече Ахитофелу: свјетуј шта ћемо чинити. 22А Ахитофел рече Авесалому: лези с иночама оца својега, које је оставио да му чувају кућу, па кад чује сав Израиљ како си се омразио с оцем својим, осилиће рука свјема који су с тобом. 23Тада разапеше Авесалому шатор на крову, и Авесалом леже с иночама оца својега на видику свјему Израиљу.