‏ 2 Samuel 7

И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје. 1 2А кад цар сјеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свијех непријатеља његовијех, 3Рече цар Натану пророку: види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завјесима. 4А Натан рече цару: шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом. 5Али ону ноћ дође ријеч Господња к Натану говорећи: 6Иди и реци слузи мојему Давиду: овако вели Господ: ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам? 7Кад нијесам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону. 8Куда сам год ходио са свијем синовима Израиљевим, јесам ли једну ријеч рекао коме од судија Израиљевијех, којима заповиједах да пасу народ мој Израиља, и казао: зашто ми не начините куће од кедра? 9Овако дакле реци Давиду слузи мојему: овако вели Господ над војскама: ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мојему, Израиљу: 10И бјех с тобом куда си год ходио, и истријебих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великијех људи који су на земљи. 11И одредићу мјесто народу својему Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом мјесту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као прије, 12И од онога дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свијех непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу. 13Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу сјеме твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово. 14Он ће сазидати дом имену мојему, и утврдићу пријесто царства његова довијека. 15Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син: ако учини што зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човјечијих. 16Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, којега уклоних испред тебе. 17Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довијека пред тобом, и пријесто ће твој стајати довијека. 18По свијем овијем ријечима и по свој овој утвари каза Натан Давиду. 19Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде? 20Па и то ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге својега на дуго времена. Је ли то закон човјечји, Господе, Господе! 21Али шта ће јоште Давид да ти говори? та ти знаш слугу својега, Господе, Господе! 22Ради ријечи своје и по срцу својему учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи својему. 23Зато си велик, Господе Боже, нема такога какав си ти; и нема Бога осим тебе, по свему што чусмо својим ушима. 24Јер који је народ на земљи као твој народ Израиљ? којега је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дјела у земљи твојој, пред народом твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њиховијех. 25Јер си утврдио себи народ свој Израиља да ти буде народ довијека; а ти си им, Господе, Бог. 26И тако, Господе Боже, ријеч коју си обрекао слузи својему и дому његову, потврди засвагда, и учини како си рекао. 27Нека се велича име твоје до вијека, да се говори: Господ је над војскама Бог над Израиљем; и дом слуге твојега Давида нека стоји тврдо пред тобом. 28Јер си ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи својему говорећи: дом ћу сазидати теби. Зато слуга твој нађе у срцу својем да ти се помоли овом молитвом. 29Тако, Господе, Господе, ти си Бог, и ријечи су твоје истина; ти си ово добро обрекао слузи својему.