‏ Acts 1

А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свијет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин. 1 2 3Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити 4До дана кад се узнесе, пошто Духом светијем заповједи апостолима које изабра, 5Пред којима и по страдању своме показа себе жива многијем и истинитијем знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божијему. 6И сабравши их заповједи им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање очино, које чусте, рече, од мене; 7Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем не дуго после овијех дана. 8А они онда који заједно бијаху, питаху га говорећи: Господе! хоћеш ли сад начинити царство Израиљево? 9А он им рече: није ваше знати времена и љета које отац задржа у својој власти; 10Него ћете примити силу кад сиђе Дух свети на вас; и бићете ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље. 11И ово рекавши видјеше они гдје се подиже и однесе га облак из очију њиховијех. 12И кад гледаху за њим гдје иде на небо, гле, два човјека стадоше пред њима у бијелијем хаљинама, 13Који и рекоше: људи Галилејци! шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видјесте да иде на небо. 14Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода. 15И кад уђоше попеше се у собу гдје стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев. 16Ови сви једнодушно бијаху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом његовом. 17И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а бијаше народа заједно око сто и двадесет имена): 18Људи браћо! требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух свети устима Давидовијем за Јуду који бјеше пред онима што ухватише Исуса; 19Јер се бројаше с нама, и бијаше примио дијел ове службе. 20Он дакле стече њиву од плате неправедне, и објесивши се пуче по сриједи, и изасу се сва утроба његова. 21И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховијем језиком Акелдама, које значи њива крвна. 22Јер се пише у књизи псалтиру: да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живљео у њему, и: владичанство његово да прими други. 23Треба дакле од овијех људи који су били с нама за све вријеме како међу нас уђе и изиђе Господ Исус, 24Почевши од крштења Јованова до дана кад се узе од нас, да буде с нама свједок његова васкрсенија један од овијех. 25И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија. 26И помоливши се Богу рекоше: ти, Господе! Који познајеш срца свију, покажи једнога од ове двојице кога си изабрао,