‏ Acts 10

И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вјероваше Господа.1И догоди се да он оста много дана у Јопи у некога Симона кожара. 2 3А у Ћесарији бјеше један човјек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше Талијанска. 4Побожан и богобојазан са цијелијем домом својијем, који даваше милостињу многијем људима и мољаше се Богу без престанка; 5Он видје на јави у утвари око деветога сахата дневи анђела Божијега гдје сиђе к њему и рече му: Корнилије! 6А он погледавши на њ и уплашивши се рече: што је Господе? А он му рече: молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу; 7И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозванога Петра: 8Он стоји у некога Симона кожара, којега је кућа код мора: он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој. 9И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својијех слугу и једнога побожна војника од онијех који му служаху, 10И казавши им све посла их у Јопу. 11А сјутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сахат. 12И огладње, и шћаше да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе, 13И видје небо отворено и суд некакав гдје силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу; 14У коме бијаху сва четвороножна на земљи, и звјериње и бубине и птице небеске. 15И постаде глас к њему: устани, Петре! покољи и поједи. 16А Петар рече: нипошто, Господе! јер никад не једох што погано или нечисто. 17И гле, глас опет к њему другом: што је Бог очистио ти не погани. 18И ово би трипут, и суд се опет узе на небо. 19А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју видје, и гле, људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима, 20И зовнувши питаху: стоји ли овдје Симон прозвани Петар? 21А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: ево три човјека траже те; 22Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах. 23А Петар сишавши к људима посланијем к себи од Корнилија рече: ево ја сам кога тражите; што сте дошли? 24А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, познат код свега народа Јеврејскога, примио је заповијест од анђела светога да дозове тебе у свој дом и да чује ријечи од тебе. 25Онда их дозва унутра и угости. А сјутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која бјеше у Јопи пођоше с њим. 26И сјутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље. 27А кад Петар шћаше да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се. 28И Петар га подиже говорећи: устани, и ја сам човјек. 29И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали. 30И рече им: ви знате како је неприлично човјеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједнога човјека не зовем погана или нечиста; 31Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене? 32И Корнилије рече: од четвртога дана до овога часа ја постих, и у девети сахат мољах се Богу у својој кући; и гле, човјек стаде преда мном у хаљини сјајној, 33И рече: Корнилије! услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом. 34Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти. 35Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповјеђено. 36А Петар отворивши уста рече: заиста видим да Бог не гледа ко је ко; 37Него у сваком народу који се боји њега и твори правду мио је њему. 38Ријеч што посла синовима Израиљевијем, јављајући мир по Исусу Христу, она је Господ свима. 39Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповиједа Јован: 40Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом светијем и силом, који прође чинећи добро и исцјељујући све које ђаво бјеше надвладао; јер Бог бијаше с њим. 41И ми смо свједоци свему што учини у земљи Јудејској и Јерусалиму; којега и убише објесивши на дрво. 42Овога Бог васкрсе трећи дан, и даде му да се покаже, 43Не свему народу него нама свједоцима напријед избранима од Бога, који с њим једосмо и писмо по васкрсенију његовом из мртвијех. 44И заповједи нам да проповиједамо народу и да свједочимо да је он наречени од Бога судија живијем и мртвијем. 45За ово свједоче сви пророци да ће именом његовијем примити опроштење гријеха сви који га вјерују. 46А док још Петар говораше ове ријечи, сиђе Дух свети на све који слушаху ријеч. 47И удивише се вјерни из обрезања који бијаху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа светога. 48Јер их слушаху гдје говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар: