‏ Acts 12

А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.1Које и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове. 2 3У оно пак вријеме подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве. 4И погуби Јакова брата Јованова мачем. 5И видјевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а бијаху дани пријеснијех хљебова), 6Којега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четворици четвртника војничкијех да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ. 7И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка. 8А кад шћаше Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу. 9И гле, анђео Господњи приступи, и свјетлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: устани брже. И спадоше му вериге с руку. 10А анђео му рече: опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: обуци хаљину своју, па хајде за мном. 11И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару. 12А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденијем која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах отступи од њега. 13И кад дође Петар к себи рече: сад заиста видим да Бог посла анђела својега те ме избави из руку Иродовијех и од свега чекања народа Јеврејскога. 14И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу. 15А кад куцну Петар у врата од двора, приступи дјевојка по имену Рода, да чује. 16И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима. 17А они јој рекоше: јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: анђео је његов. 18А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видјеше га, и удивише се. 19А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго мјесто. 20А кад би дан, бјеше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра. 21А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповједи да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше. 22Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царева, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његова царства. 23А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и сједавши на пријесто говораше им; 24А народ викаше: ово је глас Божиј, а не човјечиј. 25Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.