‏ Acts 13

А ријеч Божија растијаше и множаше се.1А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко. 2 3А у цркви која бјеше у Антиохији бијаху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четверовласником, и Савле. 4А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух свети: одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које их позвах. 5Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их. 6Ови дакле послани од Духа светога сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар. 7И дошавши у Саламин јавише ријеч Божију у зборницама Јеврејскима; а имаху и Јована слугу. 8А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквога човјека врачара, и лажна пророка, Јеврејина, коме бјеше име Варисус, 9Који бјеше с намјесником Срђем Павлом, човјеком разумнијем. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује ријеч Божију. 10А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намјесника од вјере. 11А Савле који се зваше и Павле, пун Духа светога погледавши на њ 12Рече: о напуњени свакога лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! непријатељу сваке правде! зар не престајеш кварити правијех путова Господњијех? 13И сад ето руке Господње на те, и да будеш слијеп да не видиш сунца за неко вријеме. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођа. 14Тада намјесник, кад видје шта би, вјерова, дивећи се науци Господњој. 15А кад се Павле са својијем друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу Памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим. 16А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију Писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни сједоше. 17А по читању закона и пророка послаше старјешине зборничке к њима говорећи: људи браћо! ако је у вама ријеч утјехе за народ, говорите. 18А Павле уставши и махнувши руком рече: људи Израиљци и који се Бога бојите! чујте. 19Бог народа овога изабра оце наше, и подиже народ кад бијаху дошљаци у земљи Мисирској, и руком високом изведе их из ње. 20И до четрдесет година прехрани их у пустињи. 21И затрвши седам народа у земљи Ханаанској на коцке раздијели им земљу њихову. 22И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка. 23И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисова, човјека од кољена Венијаминова, за четрдесет година. 24И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече свједочећи: нађох Давида сина Јесејева, човјека по срцу мојему, који ће испунити све воље моје. 25Од његова сјемена подиже Бог по обећању Израиљеву спаса Исуса; 26Кад Јован пред његовијем доласком проповиједа крштење покајања свему народу Израиљеву. 27И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: ко мислите да сам ја нијесам ја; него ево иде за мном, коме ја нијесам достојан раздријешити ремена на обући његовој. 28Људи браћо! синови рода Авраамова, и који се међу вама Бога боје! вама се посла ријеч овога спасенија. 29Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше овога и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши га извршише. 30И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да га погуби. 31И кад свршише све што је писано за њега, скинуше га с дрвета и метнуше у гроб. 32А Бог васкрсе га из мртвијех. 33И показива се много дана онима што излазише с њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад свједоци његови пред народом. 34И ми вам јављамо обећање које би оцевима нашима да је ово Бог испунио нама, дјеци њиховој, подигнувши Исуса; 35Као што је написано и у другом псалму: ти си мој син, ја те данас родих. 36А да га из мртвијех васкрсе да се више не врати у трухљење овако рече: даћу вам светињу Давидову вјерну. 37Зато и на другом мјесту говори: нећеш дати да твој светац види трухљења. 38Јер Давид послуживши роду својему по вољи Божијој умрије, и метнуше га код отаца његовијех, и видје трухљења. 39А којега Бог подиже не видје трухљења. 40Тако да вам је на знање, људи браћо! да се кроза њ вама проповиједа опроштење гријеха. 41И од свега, ода шта се не могосте оправдати у закону Мојсијеву, оправдаће се у њему сваки који вјерује. 42Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима: 43Видите, немарљиви! и чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дјело у ваше дане, дјело које нећете вјеровати ако вам ко усказује. 44А кад излажаху из зборнице Јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове ријечи у другу суботу говоре. 45А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожнијех дошљака; а они говорећи им свјетоваху их да остану у благодати Божијој. 46А у другу суботу сабра се готово сав град да чују ријечи Божије. 47А кад видјеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно ријечима Павловијем насупрот говорећи и хулећи. 48А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: вама је најприје требало да се говори ријеч Божија; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нијесте достојни вјечнога живота, ево се обрћемо к незнабошцима. 49Јер нам тако заповједи Господ: поставих те за видјело незнабошцима, да будеш спасеније до самога краја земље. 50А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху ријеч Божију, и вјероваше колико их бјеше приправљено за живот вјечни. 51И ријеч се Божија разношаше по свој околини. 52Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старјешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истјераше их из своје земље.