‏ Acts 14

А они отресавши на њих прах са својијех ногу дођоше у Иконију.1А ученици пуњаху се радости и Духа светога. 2 3У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу Јеврејску, и говораху тако да вјерова велико мноштво Јевреја и Грка. 4А Јевреји који не вјероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу. 5Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који свједочаше ријеч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховијем. 6А мноштво градско раздијели се, и једни бијаху с Јеврејима, а једни с апостолима. 7А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својијем поглаварима да им досаде и камењем да их побију, 8Они дознавши побјегоше у градове Ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову. 9И онамо проповиједаху јеванђеље. 10И један човјек у Листри сјеђаше немоћан у ногама, и бјеше хром од утробе матаре своје, и не бјеше никад ходио. 11Овај слушаше Павла гдје говори. Павле погледавши на њ и видјевши да вјерује да ће оздравити, 12Рече великијем гласом: теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше. 13А кад видје народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи Ликаонски: богови начинише се као људи, и сиђоше к нама. 14И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше ријечју. 15А свештеник Јупитера који бјеше пред градом њиховијем доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом шћадијаше да приноси жртву. 16А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздријеше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи: 17Људи! шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповиједамо јеванђеље да се од овијех лажних ствари обратите к Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; 18Који у прошавшијем нараштајима бјеше пустио све народе да иду својијем путовима: 19И опет не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем. 20И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху ондје и учаху, 21Дођоше из Антиохије и из Иконије некаки Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав. 22А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сјутрадан изиђе с Варнавом у Дерву. 23И проповједивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију. 24Утврђујући душе ученика и свјетујући их да остану у вјери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божије. 25И поставивши им старјешине по свијем црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вјероваше. 26И прошавши Писидију дођоше у Памфилију. 27И говоривши ријеч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију. 28И оданде отпловише у Антиохију, одакле бијаху предани благодати Божијој на дјело које свршише.