‏ Acts 15

А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.1И осташе ондје не мало времена с ученицима. 2 3И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: ако се не обрежете по обичају Мојсијеву, не можете се спасти. 4А кад поста распра, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старјешинама у Јерусалим за ово питање. 5А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи. 6А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старјешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере. 7Онда усташе неки од јереси фарисејске који бијаху вјеровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповједити да држе закон Мојсијев. 8А апостоли и старјешине сабраше се да извиде ову ријеч. 9И по многом вијећању уста Петар и рече: људи браћо! ви знате да Бог од првијех дана изабра између нас да из мојијех уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да вјерују. 10И Бог, који познаје срца, посвједочи им и даде им Духа светога као и нама. 11И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вјером срца њихова. 12Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, којега ни оцеви наши ни ми могосмо понијети? 13Него вјерујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они. 14Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповиједаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих. 15А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: људи браћо! послушајте мене. 16Симон каза како Бог најприје походи и прими из незнабожаца народ к имену својему. 17И с овијем се ударају ријечи пророка, као што је написано: 18Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га, 19Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово. 20Богу су позната од постања свијета сва дјела његова; 21Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу; 22Него да им се заповједи да се чувају од прилога идолскијех и од курварства и од удављенога и од крви, и што њима није мило другима да не чине. 23Јер Мојсије има од старијех времена у свијем градовима који га проповиједају, и по зборницама чита се сваке суботе. 24Тада нађоше за добро апостоли и старјешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом. 25И написаше рукама својима ово: Апостоли и старјешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца. 26Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас ријечима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповједисмо; 27Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазнијем нашијем Варнавом и Павлом, 28С људима који су предали душе своје за име Господа нашега Исуса Христа. 29Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и ријечима казати. 30Јер нађе за добро свети Дух и ми да никаквијех тегоба више не мећемо на вас осим овијех потребнијех: 31Да се чувате од прилога идолскијех и од крви и од удављенога и од курварства, и што нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави. 32А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу. 33А кад прочиташе, обрадоваше се утјеси. 34А Јуда и СИла, који и пророци бијаху, многијем ријечима утјешише браћу и утврдише. 35И пошто бише онамо неко вријеме, отпустише их браћа с миром к апостолима. 36Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим. 37А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповиједаху ријеч Господњу с многима другијем. 38А послије неколико дана рече Павле Варнави: хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свијем градовима по којима проповиједасмо ријеч Господњу како живе. 39А Варнава шћаше да узму са собом Јована прозванога Марка. 40Павле пак говораше: онога који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дјело на које смо били одређени, да не узимамо са собом. 41Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.