‏ Acts 16

А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божијој од браће.1И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве. 2 3Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, ондје бјеше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вјероваше, а оца Грка; 4За њега добро свједочаху браћа која бијаху у Листри и у Иконији. 5Овога намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који бијаху у онијем мјестима: јер сви знадијаху оца његова да бјеше Грк. 6И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старјешине у Јерусалиму. 7А цркве се утврђиваху у вјери, и сваки дан биваше их више. 8А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух свети говорити ријеч у Азији. 9А кад дођоше у Мисију шћадијаху да иду у Витинију, и Дух не даде. 10А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду. 11И Павлу се јави утвара ноћу: бјеше један човјек из Маћедоније, и стајаше молећи га и говорећи: дођи у Маћедонију и помози нам. 12А кад видје утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Маћедонију, дознавши да нас Господ позва да им проповиједамо јеванђеље. 13А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сјутрадан у Неапољ, 14А оданде у Филибу, које је први град земље Маћедоније, насеље Римско; и у оном граду остасмо неколико дана. 15А у дан суботни изиђосмо из града к води гдје бјеше богомоља; и сједавши говорисмо к женама које се бијаху сабрале. 16И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града Тијатирскога, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њезино да пази на ријечи Павлове. 17А кад се крсти она и кућа њезина, мољаше нас говорећи: ако мислите да ја вјерујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натјера нас. 18А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својијем господарима. 19Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: ови су људи слуге Бога највишега, који јављају нама пут спасенија. 20И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: заповиједам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час. 21А кад видјеше њезини господари да изиђе над њихова добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима. 22И доведавши их к војводама, рекоше: ови су људи Јевреји, и муте по нашему граду, 23И проповиједају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани. 24И слеже се народ на њих, и војводе издријеше им хаљине, и заповједише да их шибају. 25И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповједише тамничару да их добро чува. 26Примивши такову заповијест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. 27А у поноћи бијаху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху. 28А уједанпут тако се врло затресе земља да се помјести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 29А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и шћаше да се убије, мислећи да су побјегли сужњи. 30А Павле повика здраво говорећи: не чини себи зла никаква, јер смо ми сви овдје. 31А он заискавши свијећу улетје и дркћући припаде к Павлу и Сили; 32И изведавши их напоље рече: господо! шта ми треба чинити да се спасем? 33А они рекоше: вјеруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој. 34И казаше му ријеч Господњу, и свима који су у дому његову. 35И узе их у онај сахат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах. 36И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свијем домом својијем што вјерова Бога. 37А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: пустите ова два човјека. 38А тамничар каза ријечи ове Павлу: послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром. 39А Павле рече њима: избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас. 40А пандури казаше војводама ове ријечи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;