‏ Acts 17

И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.1А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видјевши браћу утјешише их, и отидоше. 2 3Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, гдје бјеше зборница Јеврејска. 4И Павле по обичају своме уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма, 5Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсе из мртвијех, и да овај Исус којега ја, рече, проповиједам вама, јест Христос. 6И неки од њих вјероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожнијех Грка мноштво велико, и од жена господскијех не мало. 7Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простога народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ. 8А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старјешине градске вичући: ови што замутише васиони свијет дођоше и овдје, 9Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревијех заповијести, говорећи да има други цар, Исус. 10И смутише народ и старјешине градске који ово чуше. 11Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их. 12А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу Јеврејску. 13Ови пак бијаху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише ријеч са свијем срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако. 14Тако вјероваше многи од њих, и од поштенијех Грчкијех жена и од људи не мало. 15А кад разабраше Јевреји Солунски да Павле у Верији проповиједи ријеч Божију, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ. 16А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе ондје. 17А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповијест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се. 18А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола; 19И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше. 20А неки од Епикуроваца и од Стојичкијех мудраца препираху се с њим; и једни говораху: шта хоће овај беспослица? А други: види се као да хоће нове богове да проповиједа. Јер им проповиједаше јеванђеље о Исусу и о васкрсенију. 21Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: можемо ли разумјети каква је та нова наука што ти казујеш? 22Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити. 23А Атињани сви и путници из другијех земаља не бијаху ни за што друго него да што ново казују или слушају. 24А Павле ставши насред Ареопага рече: људи Атињани! по свему вас видим да сте врло побожни; 25Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме бјеше написано: Богу непознатоме. Којега дакле не знајући поштујете онога вам ја проповиједам. 26Бог који је створио свијет и све што је у њему, он будући господар неба и земље, не живи у рукотворенијем црквама, 27Нити прима угађања од руку човјечијех, као да би ономе требало што који сам даје свима живот и дихање и све. 28И учинио је да од једне крви сав род човјечиј живи по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њиховога живљења: 29Да траже Господа, не би ли га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једнога нас; 30Јер кроз њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од вашијех пјевача рекоше: јер смо и род његов. 31Кад смо дакле род Божиј, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме. 32Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају; 33Јер је поставио дан у који ће судити васиономе свијету по правди преко човјека кога одреди, и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвијех. 34А кад чуше васкрсеније из мртвијех, онда се једни ругаху; а једни рекоше: да те чујемо опет о том.