‏ Acts 19

А кад он шћаше да пријеђе у Ахају, послаше браћа напријед и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вјероваху благодаћу;1Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос. 2 3Догоди се пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике 4Рече им: јесте ли примили Духа светога кад сте вјеровали? А они му рекоше: нијесмо ни чули да има Дух свети. 5А он им рече: на што се дакле крстисте? А они рекоше: на крштење Јованово. 6А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да вјерују онога који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса. 7А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. 8А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух свети на њих, и говораше језике и прорицаху. 9А бијаше људи свега око дванаест. 10И ушавши у зборницу говораше слободно три мјесеца учећи и увјеравајући за царство Божије. 11А кад неки бијаху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, отступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи некога Тирана. 12И ово је бивало двије године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше ријеч Господа Исуса. 13И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловијем, 14Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тијела његова носили на болеснике, и они се исцјељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих. 15И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима бијаху зли духови име Господа Исуса говорећи: заклињемо вас Исусом кога Павле проповиједа. 16А бијаху некијех седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничкога, који ово чињаху. 17А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте? 18И скочивши на њих човјек у коме бјеше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће. 19И ово дознадоше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса. 20И многи од онијех што вјероваху, долажаху те се исповиједаху и казиваху шта су учинили. 21А многи од онијех који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунише и нађоше да су вриједеле педесет хиљада гроша. 22Тако здраво растијаше и надвлађиваше ријеч Господња. 23И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Маћедоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: пошто будем тамо, ваља ми и Рим видјети. 24И посла у Маћедонију двојицу од онијех који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко вријеме у Азији. 25А у оно вријеме подиже се не мала буна пута ради Господњега, 26Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао, 27Он скупи ове и другијех оваковијех ствари мајсторе, и рече: људи! ви знате да од овога посла ми имамо добитак за своје живљење; 28И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: то нијесу богови што се рукама човјечијим граде. 29И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свијет поштује. 30А кад они ово чуше, напунише се гњева, и викаху говорећи: велика је Дијана Ефеска! 31И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Маћедоније, другове Павлове. 32А кад Павле шћаше да иде међу народ, не дадоше му ученици. 33А неки и од Азијскијех поглавара који му бијаху пријатељи, послаше к њему свјетујући га да не излази на збориште. 34Једни пак викаху једно а други друго; јер бијаше сабор смућен, и највише их не знадијаху зашто су се скупили. 35А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком шћаше да одговори народу. 36А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сахата: велика је Дијана Ефеска. 37А писар утишавши народ рече: људи Ефесци! Ко је тај човјек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њезин кип небески? 38Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините; 39Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу. 40А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намјесници, нека туже један другога. 41Ако ли што друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.