‏ Acts 2

Да прими дијел ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на мјесто своје.1И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола. 2 3И кад се наврши педесет дана бијаху заједно сви апостоли једнодушно. 4И уједанпут постаде хука с неба као духање силнога вјетра, и напуни сву кућу гдје сјеђаху; 5И показаше им се раздијељени језици као огњени; и сједе по један на свакога од њих. 6И напунише се сви Духа светога, и стадоше говорити другијем језицима, као што им Дух даваше те говораху. 7А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из свакога народа који је под небом. 8А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовијем језиком. 9И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другоме: нијесу ли ово све Галилејци што говоре? 10Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили? 11Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије, 12И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева Ливијскијех код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци, 13Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре нашијем језицима величине Божије. 14И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другоме: шта ће дакле ово бити? 15А други потсмијевајући се говораху: накитили су се вина. 16А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! ово да вам је на знање, и чујте ријечи моје. 17Јер ови нијесу пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сахат дана; 18Него је ово оно што каза пророк Јоило: 19И биће у пошљедње дане, говори Господ, излићу од Духа својега на свако тијело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће утваре и старци ваши сниће снове; 20Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа својега, и прорећи ће. 21И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима. 22Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни дан Господњи. 23И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње. 24Људи Израиљци! послушајте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате, 25Овога одређенијем савјетом и промислом Божијим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте; 26Којега Бог подиже, раздријешивши везе смртне, као што не бијаше могуће да га оне држе. 27Јер Давид говори за њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем; 28Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у наду; 29Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухљења. 30Показао си ми путове живота: напунићеш ме весеља с лицем својијем. 31Људи браћо! нека је слободно казати вам управо за старјешину Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана. 32Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његовијех по тијелу подигнути Христа, и посадити га на пријестолу његову, 33Предвидјевши говори за васкрсеније Христово да се не остави душа његова у паклу, ни тијело његово видје трухљења. 34Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви свједоци. 35Десницом дакле Божијом подиже се, и обећање светога Духа примивши од оца, изли ово што ви сад видите и чујете. 36Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, 37Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима. 38Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овога Исуса кога ви распесте. 39А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталијем апостолима: шта ћемо чинити, људи браћо? 40А Петар им рече: покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријеха; и примићете дар светога Духа; 41Јер је за вас обећање и за дјецу вашу, и за све даљне које ће год дозвати Господ Бог наш. 42И другијем многијем ријечима свједочаше, и мољаше их говорећи: спасите се од овога покваренога рода. 43Који дакле радо примише ријеч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа. 44И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хљеба, и у молитвама. 45И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму. 46А сви који вјероваше бијаху заједно, и имаху све заједно. 47И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.