‏ Acts 28

Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповједи онима који знаду пливати да искоче најприје, и да изиђу на земљу;1А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу. 2 3И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумјеше да се острво зове Мелит. 4А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме. 5А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку. 6И кад видјеше дивљаци змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: јамачно је овај човјек крвник, којега избављена од мора суд Божиј не остави да живи. 7А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло. 8А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видјеше да му ништа зло не би, промијенише се, и говораху да је он Бог. 9А наоколо око онога мјеста бијаху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана. 10А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, којему ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцијели га. 11А кад то би, долажаху и други који бијаху болесни на острву ономе, и исцјељиваху се. 12И поштоваху нас великијем частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе. 13А послије три мјесеца одвезосмо се на лађи Александријској, која је била презимила на острву, и бијаху на њој написани Диоскури. 14И допловивши у Сиракузу остасмо ондје три дана. 15А онанде отпловивши дођосмо у Ригију; и послије једнога дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле. 16Ондје нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим. 17И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет тја до Апијева пазара и три крчме. И кад их видје Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се. 18А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи гдје хоће с војником која га чуваше. 19А послије три дана Павле сазва старјешине Јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: људи браћо! ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачкијем; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима, 20Који извидјевши за мене шћаху да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица. 21Али кад Јудејци говораху насупрот, натјера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао што тужити. 22Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер нада ради Израиљева окован сам у ово гвожђе. 23А они му рекоше: ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори што зло за тебе. 24Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори. 25И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше свједочећи царство Божије и увјеравајући их за Исуса из закона Мојсијева и из пророка од јутра до самога мрака. 26И једни вјероваху ономе што говораше а једни не вјероваху. 27А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну ријеч: добро каза Дух свети преко пророка Исаије оцевима нашијем 28Говорећи: иди к народу овоме и кажи: ушима ћете чути и нећете разумјети; и очима ћете гледати и нећете видјети. 29Јер одрвени срце овога народа, и ушима тешки чују, и очима својијем зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцијелим. 30Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасеније Божије, они ће и чути. 31И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.