‏ Acts 4

Ви сте синови пророка и завјета који учини Бог с оцевима вашијем говорећи Аврааму: и у сјемену твојему благословиће се сви народи на земљи.1Вама најприје Бог подиже сина својега Исуса, и посла га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својијех. 2 3А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји; 4И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсеније из мртвијех. 5И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ бјеше вече. 6А од онијех који слушаху ријеч многи вјероваше, и постаде број људи око пет хиљада. 7А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим, 8А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода свештеничкога; 9И метнувши их на сриједу питаху: каком силом или у чије име учинисте ви ово? 10Тада Петар напунивши се Духа светога рече им: кнезови народни и старјешине Израиљеве! 11Ако нас данас питате за добро дјело које учинисмо болесну човјеку те он оздрави: 12Да је на знање свима вама и свему народу Израиљеву да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвијех, стоји овај пред вама здрав. 13Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једноме другом спасенија; 14Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти. 15А кад видјеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знадијаху их да бијаху с Исусом. 16А видећи исцијељенога човјека гдје с њима стоји не могаху ништа противу рећи. 17Онда им заповједише да изиђу напоље из савјета, па питаху један другога 18Говорећи: шта ћете чинити овијем људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи; 19Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запријетимо да више не говоре за име ово никоме. 20И дозвавши их заповједише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово. 21Петар и Јован одговарајући рекоше им: судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога? 22Јер ми не можемо не говорити што видјесмо и чусмо. 23А они запријетивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се бјеше догодило. 24Јер ономе човјеку бјеше више од четрдесет година на ком се догоди ово чудо здравља. 25А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старјешине. 26А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима; 27Који устима Давида слуге својега рече: зашто се буне незнабошци, и народи измишљавају празне ријечи? 28Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа његова. 29Заиста се сабраше у овоме граду на светога сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевијем, 30Да учине што рука твоја и савјет твој напријед одреди да буде. 31И сад Господе! погледај на њихове пријетње, и дај слугама својима да говоре са сваком слободом ријеч твоју; 32И пружај руку своју на исцијељивање и да знаци и чудеса бивају именом светога сина твојега Исуса. 33И пошто се они помолише Богу затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и напунише се сви Духа светога, и говораху ријеч Божију са слободом. 34А у народа који вјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко. 35И апостоли с великом силом свједочаху за васкрсеније Господа Исуса Христа; и благодат велика бјеше на свима њима: 36Јер ниједан међу њима не бјеше сиромашан, јер колико их год бијаше који имадијаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху за то, 37И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.