‏ Acts 8

И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! прими дух мој.1Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе! не прими им ово за гријех. И ово рекавши умрије. 2 3Савле пак бјеше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву Јерусалимску, и сви се расијаше по крајевима Јудејскијем и Самаријскијем осим апостола. 4А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим. 5А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу. 6А они што се бијаху расијали пролажаху проповиједајући ријеч. 7А Филип сишавши у град Самаријски проповиједаше им Христа. 8А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше; 9Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многијех у којима бијаху, и многи узети и хроми оздравише. 10И би велика радост у граду ономе. 11А бјеше један човјек, по имену Симон, који прије чараше у граду и довођаше у чудо народ Самаријски, говорећи да је он нешто велико; 12На којега гледаху сви, и мало и велико, говорећи: ово је велика сила Божија. 13А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше. 14Кад пак вјероваше Филипу који проповиједаше јеванђеље о царству Божијему, и о имену Исуса Христа, кршћаваху се и људи и жене. 15Тада и Симон вјерова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дјела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло. 16А кад чуше апостоли који бијаху у Јерусалиму да Самарија прими ријеч Божју, послаше к њима Петра и Јована. 17Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа светога; 18Јер још ни на једнога не бјеше дошао, него бијаху само крштени у име Господа Исуса. 19Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа светога. 20А кад видје Симон да се даје Дух свети кад апостоли метну руке, донесе им новце 21Говорећи: дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа светога. 22А Петар му рече: новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божиј може добити за новце. 23Нема теби дијела ни исета у овој ријечи; јер срце твоје није право пред Богом. 24Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога. 25Јер те видим да си у гркој жучи и у свези неправде. 26А Симон одговарајући рече: помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овога што рекосте. 27Тако они посвједочивши и говоривши ријеч Господњу вратише се у Јерусалим, и многијем селима Самаријскијем проповједише јеванђеље. 28А анђео Господњи рече Филипу говорећи: устани и иди на подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је. 29И уставши пође. И гле, човјек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице Арапске, што бјеше над свима њезинијем ризницама, који бјеше дошао у Јерусалим да се моли Богу, 30Па се враћаше, и сједећи на колима својијем читаше пророка Исаију. 31А Дух рече Филипу: приступи и прилијепи се тијем колима. 32А Филип притрчавши чу га гдје чита пророка Исаију, и рече: а разумијеш ли што читаш? 33А он рече: како бих могао разумјети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и сједе с њим. 34А мјесто из писма које читаше бјеше ово: као овца на заклање одведе се, и нијем као јагње пред онијем који га стриже, тако не отвори уста својијех. 35У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко ће исказати? Јер се његов живот узима од земље. 36Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: молим те, за кога ово говори пророк? или за себе или за кога другога? 37А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овога, приповједи му јеванђеље Исусово. 38Како иђаху путем дођоше на некаку воду; и рече ушкопљеник: ево воде, шта брани мени да се крстим? 39А Филип му рече: ако вјерујеш од свега срца својега, можеш. А он одговарајући рече: вјерујем да је Исус Христос син Божиј. 40И заповједи да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.