‏ Amos 8

А ја вам устегох дажд, кад још три мјесеца бијаху до жетве, и пустих дажд на један град, а на други град не пустих дажда, један се крај накваси, а други крај, на који не даждје, посуши се.1Тако два и три града иђаху у један град да пију воде, и не могаху се напити; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. 2Бих вас сушом и медљиком; гусјенице изједоше обиље у вртовима вашим и у виноградима вашим и на смоквама вашим и на маслинама вашим; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. 3Послах у вас помор као у Мисир, побих мачем младиће ваше и одведох коње ваше, и учиних те се подизаше смрад из окола вашега и у ноздрве ваше; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. 4Затирах вас као што Господ затр Содом и Гомор, и бијасте као главња истргнута из огња; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. 5Зато ћу ти тако учинити, Израиљу; и што ћу ти тако учинити, приправи се, Израиљу, да сретеш Бога својега. 6Јер ето онога који је саздао горе и који је створио вјетар и јавља човјеку што мисли, чини од зоре таму, и ходи по висинама земаљским; име му је Господ Бог над војскама. 7 8Чујте ову ријеч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев. 9Паде, неће више устати дјевојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне. 10Јер овако вели Господ Господ: у граду из којега је излазила тисућа остаће стотина, а из којега је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљеву. 11Јер овако вели Господ дому Израиљеву: тражите ме, и бићете живи. 12А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа. 13Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дома Јосифова као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ. 14Који обраћате суд у пелен, и правду на земљу обарате,