‏ Daniel 3

Младиће на којима нема мане, и који су лијепа лица и научени свакој мудрости и вјешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик Халдејски.1И одреди им цар оброк на дан од јела царскога и од вина које он пијаше, да се хране три године а послије да стоје пред царем. 2А међу њима бјеху од синова Јудинијех Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. 3А старјешина над дворанима предје им имена, и Данилу надје име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго. 4Али Данило науми да се не скврни оброком јела царева и вином које он пијаше, и замоли се старјешини над дворанима да се не скврни. 5И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старјешине над дворанима. 6И рече старјешина над дворанима Данилу: бојим се господара својега цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару? 7А Данило рече Амелсару, којега старјешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом: 8Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и воде да пијемо. 9Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младићима који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим. 10И послуша их у том, и огледа их за десет дана. 11А послије десет дана лица им дођоше љепша и меснатија него у свијех младића који јеђаху царско јело. 12И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива. 13И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разумије сваку утвару и сне. 14И кад прође вријеме по ком цар бјеше рекао да их изведу, изведе их старјешина над дворанима пред Навуходоносора. 15И говори цар с њима, и не нађе се међу свјема њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем. 16И у свему чему треба мудрост и разум, зашто их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свијех врача и звјездара што их бјеше у свему царству његову. 17И оста Данило до прве године цара Кира. 18 19А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође. 20И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем. 21И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио. 22А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи. 23А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа. 24Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи. 25Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи. 26Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио. 27Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи. 28Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца. 29И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима. 30Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мудраци Вавилонски.