‏ Daniel 4

И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.1Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске; 2Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу. 3А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи. 4Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, 5Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мудрацима Вавилонским. 6И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога. 7Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила; 8И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. 9Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује. 10Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву. 11Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи. 12Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи. 13А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи? 14Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари. 15Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је: 16Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити. 17А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега. 18Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима. 19Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи, 20Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. 21Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их. 22Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. 23То је сан; а сада ћемо казати цару што значи. 24Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу; 25И гдје год живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна. 26А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи. 27А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити. 28А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским. 29И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно. 30А што си видио гвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом. 31А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека, 32Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно. 33Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад. 34Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну. 35Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским. 36И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву. 37