‏ Daniel 6

Свидје ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог вишњи.1Знаци његови како су велики! и чудеса његова како су силна! царство је његово царство вјечно, и власт његова од кољена до кољена. 2Ја Навуходоносор бијах миран у кући својој и цватијах у двору свом. 3Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме. 4И заповједих да се доведу преда ме сви мудраци Вавилонски да ми кажу што значи сан. 5Тада дођоше врачари, звјездари, Халдеји и гатари, и приповједих им сан, али ми не могоше казати што значи. 6Најпослије дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мојега, и у ком је дух светијех богова, и приповједих му сан: 7Валтасаре, поглаваре врачарима, знам да је дух светијех богова у теби и никака тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и што значи. 8А утвара главе моје на постељи мојој бјеше: видјех, гле, дрво усред земље, и висина му велика. 9Дрво бјеше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље. 10Лишће му бјеше лијепо и род обилат, и на њему бјеше хране свему; звијерје пољско одмараше се у хладу његову, и на гранама његовијем становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тијело. 11Видјех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, стражар и светац сиђе с неба. 12Повика јако и рече овако: посијеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побјегну звијери испод њега и птице с грана његовијех. 13Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, нека га кваси роса небеска и дио да му је са звијерјем од траве земаљске. 14Срце човјечје нека му се промијени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега. 15То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижега између људи. 16Тај сан сних ја цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи што значи, јер ни један мудрац у царству мом не може да ми каже што значи; а ти можеш, јер је у теби дух светијех богова. 17Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сахат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим. 18Дрво што си видио, велико и јако, којему висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи, 19Којему лишће бјеше лијепо и род обилан, и на ком бјеше хране свему, под којим становаше звијерје пољско и на гранама му сјеђаху птице небеске, 20То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских. 21А што цар видје стражара и свеца гдје слажаше с неба и говораше: посијеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са звијерјем пољским нека му је дио докле седам времена прође преко њега, 22Ово значи, царе, и ово је наредба вишњега која ће се извршити на мом господару цару: 23Бићеш прогнан између људи, и са звијерима ћеш пољским живјети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће. 24А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају. 25Зато, царе, да ти је угодан мој свјет, опрости се гријеха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, еда би ти се продуљио мир. 26Све ово дође на цара Навуходоносора. 27Послије дванаест мјесеца ходаше по царском двору у Вавилону. 28И проговори цар и рече: није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска и слава величанству мојему?