‏ Daniel 8

А ти, Валтасаре, сине његов, нијеси понизио срца својега премда си знао све ово.1Него си се подигао на Господа небескога, и судове дома његова донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, мједене, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују нити разумију, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путови твоји. 2Зато од њега би послана рука и ово писмо би написано. 3А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН. 4А ово значе те ријечи: МЕНЕ, бројио је Бог твоје царство, и до краја избројио. 5ТЕКЕЛ, измјерен си на мјерила, и нашао си се лак. 6ФЕРЕС, раздијељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима. 7Тада заповиједи Валтасар, те обукоше Данила у скерлет, и метнуше му златну верижицу око врата, и прогласише за њ да је трећи господар у царству. 8Исту ноћ би убијен Валтасар цар Халдејски. 9А Дарије Мидијанин преузе царство и бјеше му око шездесет и двије године. 10 11Свидје се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свијем царством; 12А над њима три старјешине, од којих један бјеше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете. 13А тај Данило надвишиваше старјешине и управитеље, јер у њему бјеше велик дух и цар мишљаше да га постави над свијем царством својим. 14Тада старјешине и управитељи гледаху како би нашли што да забаве Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер бјеше вјеран, и не налажаше се у њега погрјешке ни мане. 15Тада рекоше они људи: нећемо наћи на тога Данила ништа, ако не нађемо што на њ ради закона Бога његова. 16Тада дођоше старјешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довијека. 17Све старјешине у царству, поглавари и управитељи, вијећници и војводе договорише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се год замолио за што коме год богу или човјеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску. 18Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може промијенити, по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит. 19И цар Дарије написа књигу и забрану. 20А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, гдје бијаху отворени прозори у његовој соби према Јерусалиму, и падаше на кољена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу својему као што чињаше прије. 21Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила гдје се моли и припада Богу својему. 22И отидоше те рекоше цару за царску забрану: нијеси ли написао заповијест, да ко би се год замолио коме год богу или човјеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одговори и рече: тако је по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит. 23Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом. 24Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчанога да га избави. 25Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба, коју постави цар, не мијења. 26Тада цар рече те доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и цар проговори и рече Данилу: Бог твој, којему без престанка служиш, нека те избави. 27И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промијени за Данила.