‏ Deuteronomy 2

1Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеноме Мору, као што ми заповједи Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена. 2И рече ми Господ: 3Доста сте обилазили ту гору, обрните се на сјевер. 4И заповједи народу и реци: сада ће те пријећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте. 5Немојте заметати боја са њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у нашљедство. 6Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте. 7Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ово четрдесет година бијаше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало. 8И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње Моавске. 9И Господ ми рече: немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у нашљедство; јер дадох синовима Лотовијем у нашљедство Ар. 10(Пређе живљаху ондје Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими; 11О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји. 12И Хореји живљаху пређе у Сиру, али их синови Исавови истјераше и истријебише испред себе и населише се на њихово мјесто, као што учини Израиљ у земљи својега нашљедства, које му даде Господ.) 13А сада устаните и пријеђите преко потока Зареда. И пријеђосмо преко потока Зареда. 14А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пријеђосмо преко потока Зареда, бјеше тридесет и осам година, докле не изумрије у околу сав онај нараштај, људи за војску, као што им се бјеше заклео Господ. 15Јер и рука Господња бијаше противу њих потирући их из окола докле не помријеше. 16И кад сви ти људи за војску помријеше у народу, 17Рече ми Господ говорећи: 18Ти ћеш данас пријећи преко међе Моавске код Ара; 19И доћи ћеш близу синова Амоновијех; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље Амонске у нашљедство, јер је дадох синовима Лотовим у нашљедство. 20(И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пређе живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми. 21Бијаху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истријеби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово мјесто; 22Као што учини синовима Исавовијем, који живљаху у Сиру, јер истријеби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њихову мјесту до данас. 23И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истријебише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово мјесто.) 24Устаните, идите и пријеђите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина цара Есевонскога и земљу његову; почни узимати нашљедство и завојшти на њ. 25Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под цијелијем небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе. 26И послах посленике из пустиње Кедамота к Сиону цару Есевонском с мирнијем ријечима говорећи: 27Да пријеђем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налијево. 28Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пјешице, 29Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци, који живе у Ару, докле не пријеђем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш. 30Али не хтје Сион цар Есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас. 31И рече ми Господ: гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наслиједиш. 32И изиде пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу. 33И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовијем и свијем народом његовијем. 34И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свијем тијем градовима, и жене и дјецу, не остависмо жива ниједнога. 35Само стоку заплијенисмо за се и плијен што бјеше по градовима које узесмо. 36Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не бјеше града који би нам одолио: све то даде нам Господ Бог наш. 37Само к земљи синова Амонових ниси приступио нити ка којему крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити којему мјесту што је забранио Господ Бог наш.