‏ Deuteronomy 28

1Ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега држећи и творећи све заповијести његове, које ти ја данас заповиједам, узвисиће те Господ Бог твој више свијех народа на земљи. 2И доћи ће на те сви ови благослови, и стећи ће ти се, ако узаслушаш глас Господа Бога својега, 3Благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу, 4Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих. 5Благословена ће бити котарица твоја и наћве твоје. 6Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш. 7Даће ти Господ непријатеље твоје који устану на те да их бијеш; једнијем ће путем доћи на те, а на седам ће путова бјежати од тебе. 8Господ ће послати благослов да буде с тобом у житницама твојим и у свему зашто се прихватиш руком својом, и благословиће те у земљи коју ти даје Господ Бог твој. 9Поставиће те Господ да му будеш народ свет, као што ти се заклео, ако уздржиш заповијести Господа Бога својега и узидеш путовима његовијем. 10И видјеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе. 11И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати. 12Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо, да да дажд земљи твојој на вријеме, и благословиће свако дјело руку твојих, те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам. 13И учиниће те Господ Бог твој да си глава а не реп, и бићеш само горе а нећеш бити доље, ако узаслушаш заповијести Господа Бога својега, које ти ја данас заповиједам, да их држиш и твориш, 14И не отступиш ни од једне ријечи коју вам ја данас заповиједам, ни надесно ни налијево, пристајући за другим боговима да им служиш. 15Али ако не узаслушаш гласа Господа Бога својега да држиш и твориш све заповијести његове у уредбе његове, које ти ја данас заповиједам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те. 16Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу. 17Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје. 18Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих. 19Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш. 20Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за што се прихватиш руком својом и што узрадиш, докле се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дјела своја којима си ме одуставио. 21Учиниће Господ Бог твој да се прилијепи за те помор, докле те не истријеби са земље у коју идеш да је наслиједиш. 22Удариће те Господ сухом болешћу и врућицом, и грозницом и жегом и мачем, и сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш. 23А небо над главом твојом биће од мједи а земља под тобом од гвожђа. 24Учиниће Господ да дажд земљи твојој буде прах и пепео, који ће падати с неба на те, докле се не истријебиш. 25Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију; једнијем ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путова бјежати од њих, и потуцаћеш се по свијем царствима на земљи. 26И мртво тијело твоје биће храна свијем птицама небеским и звијерју земаљском, нити ће бити ко да их поплаши. 27Удариће те Господ приштевима Мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцијелити. 28Удариће те Господ лудилом и шљепотом и бјеснилом. 29И пипаћеш у подне, као што пипа слијепац по мраку, нити ћеш имати напретка на путовима својим; и чиниће ти се криво и отимаће се од тебе једнако, и неће бити никога да ти поможе. 30Оженићеш се, а други ће спавати са твојом женом; сазидаћеш кућу, а нећеш сједети у њој; посадићеш виноград, а нећеш га брати. 31Во твој клаће се на твоје очи, а ти га нећеш јести; магарац твој отеће се пред тобом, и неће ти се вратити; овце твоје даће се непријатељу твојему, и неће бити никога да ти поможе. 32Синови твоји и кћери твоје даће се другому народу, а очи ће твоје гледати и капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој. 33Род земље твоје и сву муку твоју изјешће народ, којега не знаш, и чиниће ти криво и газиће те једнако. 34И полудјећеш од онога што ћеш гледати својим очима. 35Удариће те Господ приштем злим у кољенима и на голијенима, да се нећеш моћи исцијелити, од стопала ноге твоје до тјемена. 36Одвешће Господ тебе и цара твојега, којега поставиш над собом, у народ којега нијеси знао ти ни стари твоји, и ондје ћеш служити другим боговима, дрвету и камену. 37И бићеш чудо и прича и потсмијех свијем народима, у које те одведе Господ. 38Много ћеш сјемена изнети у поље, а мало ћеш сабрати, јер ће га изјести скакавци. 39Винограде ћеш садити и радићеш их, а нећеш пити вина нити ћеш их брати, јер ће изести црви. 40Имаћеш маслина по свијем крајевима својим, али се нећеш уљем намазати, јер ће опасти маслине твоје. 41Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство. 42Све воће твоје и род земље твоје изјешће бубе. 43Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доље веома ниско. 44Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп. 45И доћи ће на те све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле се не истријебиш, јер нијеси слушао гласа Господа Бога својега и држао заповијести његове и уредбе његове, које ти је заповиједио. 46И оне ће бити знак и чудо на теби и на сјемену твојему довијека. 47Јер нијеси служио Богу својему радосна и весела срца у сваком обиљу. 48И служићеш непријатељу својему, којега ће Господ послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре. 49Подигнуће на тебе Господ народ из далека, с краја земље, који ће долетјети као орао, народ, којему језика нећеш разумјети. 50Народ бездушан, који неће марити за старца нити ће дјетета жалити. 51И изјешће плод стоке твоје и плод земље твоје, докле се не истријебиш; и неће ти оставити ништа, ни жита ни вина ни уља, ни плода говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не затре. 52И стегнуће те по свијем мјестима твојим, докле не попадају зидови твоји високо и тврди, у које се уздаш, по свој земљи твојој; стегнуће те по свијем мјестима твојим, по свој земљи твојој, коју ти даје Господ Бог твој; 53Те ћеш у тјескоби и у невољи којом ће ти притужити непријатељи твоји јести плод утробе своје, месо од синова својих и од кћери својих, које ти да Господ Бог твој. 54Човјек који је био мек и врло њежан међу вама прозлиће се према брату својему и према милој жени својој и према осталијем синовима, који му остану, 55Те неће дати никоме између њих меса од синова својих које ће јести, јер неће имати ништа друго у невољи и тјескоби, којом ће ти притужити непријатељ твој по свијем мјестима твојим. 56Жена која је била мека и врло њежна међу вама, која од мекоте и њежности није била навикла стајати ногом својом на земљу, прозлиће се према миломе мужу свом и према сину свом и према кћери својој, 57И постељици, која изиде између ногу њезинијех, и дјеци коју роди; јер ће их јести кришом у оскудици свакој од невоље и од тјескобе, којом ће ти притужити непријатељ твој по свијем мјестима твојим. 58Ако не уздржиш и не уствориш све ријечи овога закона, које су написане у овој књизи, не бојећи се славнога и страшнога имена Господа Бога својега, 59Пустиће Господ на тебе и на сјеме твоје зла чудесна, велика и дуга, болести љуте и дуге. 60И обратиће на тебе све поморе Мисирске, од којих си се плашио, и прилијепиће се за тебе. 61И све болести и сва зла, која нијесу записана у књизи овога закона, пустиће Господ на тебе, докле се не истријебиш. 62И остаће вас мало, а пређе вас бијаше много као звијезда небеских; јер нијеси слушао гласа Господа Бога својега. 63И као што вам се Господ радовао добро вам чинећи и множећи вас, тако ће вам се Господ радовати затирући вас и истребљујући вас; и нестаће вас са земље у коју идете да је наслиједите. 64И расијаће те Господ по свима народима с једнога краја земље до другога, и ондје ћеш служити другим боговима, којих нијеси знао ти ни оци твоји, дрвету и камену. 65Али у онијем народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати ондје срце плашљиво, очи ишчиљеле и душу изнемоглу. 66И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим. 67Јутром ћеш говорити: камо да је вече! а вечером ћеш говорити: камо да је јутро! од страха којим ће се страшити срце твоје, и од онога што ћеш гледати очима својима. 68И вратиће те Господ у Мисир на лађама, путем за који ти рекох: нећеш га више видјети. И ондје ћете се продавати непријатељима својим да будете робови и робиње, а неће бити купца.