‏ Deuteronomy 4

1А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживјели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наслиједили. 2Ништа не додајте к ријечи коју вам ја заповиједам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповијести Господа Бога својега које вам ја заповиједам. 3Очи су ваше видјеле шта учини Господ с Велфегора; јер свакога човјека који пође за Велфегором истријеби Господ Бог твој између тебе. 4А ви који се држасте Господа Бога својега, ви сте сви живи данас. 5Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповиједи Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наслиједите. 6Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: само је овај велики народ мудар и разуман. 7Јер који је велики народ којему је Господ близу као што је Господ Бог наш кад га год зазовемо? 8И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас? 9Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш онијех ствари које су видјеле очи твоје, и да не изиду из срца твојега докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих. 10Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: сабери ми народ да им кажем ријечи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје; 11Кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самога неба и бјеше на њој тама и облак и мрак; 12И проговори Господ к вама исред огња; глас од ријечи чусте, али осим гласа лика не видјесте; 13И објави вам завјет свој, који вам заповједи да држите, десет ријечи, које написа на двије плоче камене. 14И мени заповједи онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наслиједите. 15Зато чувајте добро душе своје; јер не видјесте никакога лика у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња, 16Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или каку год слику од човјека или од жене, 17Слику од какога живинчета које је на земљи, или слику од каке птице крилате која лети испод неба; 18Слику од чега што пуже по земљи, или слику од каке рибе која је у води под земљом; 19И да не би подигавши очи своје к небу и видјевши сунце и мјесец и звијезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свијем народима под цијелијем небом; 20А вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ нашљедни, као што се види данас. 21Али се Господ разгњеви на ме за ваше ријечи, и закле се да нећу пријећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство. 22И ја ћу умријети у овој земљи и нећу пријећи преко Јордана; а ви ћете пријећи и наслиједити ону добру земљу. 23Пазите да не заборавите завјета Господа Бога својега, који учини с вама, и да не градите себи лика резанога, слике од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој. 24Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује. 25Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од каке твари и учините што није угодно Господу Богу вашему, дражећи га, 26Свједочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наслиједите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истријебити. 27Или ће вас расијати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ; 28И служићете ондје боговима које су начиниле руке човјечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу. 29Али ако и ондје потражиш Господа Бога својега, наћи ћеш га, ако га потражиш свијем срцем својим и свом душом својом. 30Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у пошљедње вријеме обратиш ка Господу Богу својему, и послушаш глас његов, 31Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истријебити, јер неће заборавити завјета с оцима твојим, за који им се заклео. 32Јер запитај сада за стара времена, која су била прије тебе, од онога дана кад створи Бог човјека на земљи, и од једнога краја неба до другога, је ли кад била овака ствар велика, и је ли се кад чуло што тако? 33Је ли кад чуо који народ глас Божји гдје говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив? 34Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другога народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крјепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи? 35Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другога осим њега. 36Дао ти је да чујеш глас његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и ријечи његове чуо си исред огња. 37И што му мили бијаху оци твоји, зато изабра сјеме њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира, 38Да отјера испред тебе народе веће и јаче од тебе, и да тебе уведе у њихову земљу и даде ти је у нашљедство, као што се види данас. 39Знај дакле и памти у срцу својем да је Господ Бог, горе на небу и доље на земљи, нема другога. 40И држи уредбе његове и заповијести његове, које ти ја данас заповиједам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продуљили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје засвагда. 41Тада одијели Мојсије три града с ову страну Јордана према истоку, 42Да би утјецао у њих крвник који убије ближњега својега нехотице не мрзивши прије на њ, и кад утече у који од тијех градова, да би остао жив: 43Восор у пустињи, на равници у земљи племена Рувимова, и Рамот у Галаду у племену Гадову, Голан у Васанској у племену Манасијину. 44Ово је закон који постави Мојсије синовима Израиљевијем. 45Ово су свједочанства и уредбе и закони, које каза Мојсије синовима Израиљевијем кад изидоше из Мисира, 46С ову страну Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона цара Аморејскога, који живљаше у Есевону, којега уби Мојсије и синови Израиљеви кад изидоше из Мисира, 47И освојише земљу његову и земљу Ога цара Васанскога, два цара Аморејска, која је с ону страну Јордана према истоку, 48Од Ароира, који је на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон, 49И све поље с ову страну Јордана према истоку до мора уз равницу под Аздот-Фазгом.