‏ Ecclesiastes 10

Јер ко зна што је добро човјеку у животу, за мало дана таштега живота његова, који му пролазе као сјен? или ко ће казати човјеку шта ће бити послије њега под сунцем? 1 2Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди. 3Боље је ићи у кућу гдје је жалост него гдје је гозба, јер је ондје крај свакога човјека, и ко је жив, слаже срце своје. 4Боља је жалост него смијех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље. 5Срце је мудријех људи у кући гдје је жалост, а срце безумнијех у кући гдје је весеље. 6Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша пјесму безумнијех. 7Јер као што прашти трње под лонцем, тако је смијех безумников; и то је таштина. 8Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце. 9Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљива духа неголи ко је поносита духа. 10Не буди нагао у духу свом на гњев, јер гњев почива у њедрима безумнијех. 11Не говори: шта је то, те су пређашњи дани били бољи од овијех? јер не би било мудро да за то питаш. 12Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце. 13Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тијем што даје живот ономе ко је има. 14Погледај дјело Божије; јер ко може исправити што он искриви? 15У добро вријеме уживај добро, а у зло вријеме гледај, јер је Бог створио једно према другом зато да човјек не зна шта ће бити. 16Свашта видјех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи. 17Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио? 18Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро прије времена? 19Добро је да држиш једно а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега. 20Мудрост кријепи човјека више него десет кнезова који су у граду.