‏ Ecclesiastes 11

Доиста нема човјека праведна на земљи који твори добро и не гријеши.1Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу својега чуо гдје те псује; 2Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге. 3Све то огледах мудрошћу и рекох: бићу мудар; али мудрост бјеше далеко од мене. 4Што је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи? 5Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља. 6И нађох да је грча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грјешника ће ухватити она. 7Гле, то нађох, вели проповједник, једно према другом, тражећи да разумијем. 8Још тражи душа моја, али не нађох. Човјека једнога у тисући нађох, али жене међу свјема не нађох. 9Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човјека добра; а они траже свакојаке помисли. 10