‏ Ecclesiastes 12

Ко је као мудри? и ко зна шта значе ствари? Мудрост просвјетљује човјеку лице, а тврдоћа лица његова мијења се.1Ја ти кажем: извршуј заповијест цареву, и то заклетве Божије ради. 2Не буди брз да отидеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити што год хоће. 3Јер гдје је год ријеч царева ондје је власт, и ко ће му рећи: шта радиш? 4Ко извршује заповјест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна вријеме и начин. 5Јер свачему има вријеме и начин; али многа зла сналазе човјека, 6Што не зна шта ће бити; јер кад ће што бити, ко ће му казати? 7Човјек није властан над духом да би уставио дух, нити има власти над даном смртнијем, нити има обране у тој борби; ни безбожност не избавља онога у кога је. 8Све ово видјех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Каткад влада човјек над човјеком на зло његово. 9И тада видјех безбожнике погребене, гдје се вратише; а који добро чињаху отидоше са светога мјеста и бише заборављени у граду. И то је таштина. 10Што нема одмах осуде за зло дјело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло. 11Нека грјешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова. 12А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продуљити дани, него ће бити као сјен ономе који се не боји лица Божијега. 13Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по дјелима безбожничким, а има безбожника којима бива по дјелима праведничким. Рекох: и то је таштина. 14Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човјеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његова за живота његова, који му Бог да под сунцем.