‏ Ecclesiastes 6

Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око којега се трудих под сунцем.1Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у дио другоме који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло. 2Јер шта има човјек од свега труда свога и од муке срца свога, коју подноси под сунцем? 3Јер су сви дани његови мука а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина. 4Није ли дакле добро човјеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његова? Ја видјех и то да је из руке Божије. 5Јер ко је јео и уживао више него ја? 6Јер човјеку који му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грјешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу. 7 8Свему има вријеме, и сваком послу под небом има вријеме. 9Има вријеме кад се рађа, и вријеме кад се умире; вријеме кад се сади, и вријеме кад се чупа посађено; 10Вријеме кад се убија, и вријеме кад се исцјељује; вријеме кад се разваљује, и вријеме кад се гради. 11Вријеме плачу и вријеме смијеху; вријеме ридању и вријеме игрању; 12Вријеме кад се размеће камење, и вријеме кад се скупља камење; вријеме кад се грли, и вријеме кад се оставља грљење;