‏ Ecclesiastes 8

Боље је дијете убого а мудро него цар стар а безуман, који се већ не зна поучити.1Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши. 2Видјех све живе који ходе под сунцем гдје пристају за дјететом другим, које ће ступити на његово мјесто. 3Нема краја народу који бијаше пред њим, а који послије настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу. 4 5Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине. 6Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити што пред Богом, јер је Бог на небу а ти си на земљи, зато нека буде мало ријечи твојих. 7Јер сан долази од многога посла, а глас безумников од многих ријечи. 8Кад учиниш завјет Богу, не оклијевај испунити га, јер му нијесу мили безумници; што год завјетујеш, испуни. 9Боље је да не завјетујеш неголи да завјетујеш па не испуниш. 10Не дај устима својима да на гријех наводе тијело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гњевио Бог на ријечи твоје и потро дјело руку твојих? 11Јер као што у мноштву санова има таштине, тако и у многим ријечима; него бој се Бога. 12Ако видиш гдје се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високога, и има још виших над њима. 13Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи. 14Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина. 15Гдје је много добра, много је и онијех који га једу; па кака је корист од тога господару? осим што гледа својим очима. 16Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати. 17Има љуто зло које видјех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.