‏ Ecclesiastes 9

Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину којега је родио не остане ништа у руку.1Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда својега да понесе у руци својој. 2И то је љуто зло што одлази како је дошао; и кака му је корист што се трудио у вјетар, 3И свега вијека својега јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио? 4Ето, видјех да је добро и лијепо човјеку да једе и пије и ужива добро од свега труда својега којим се труди под небом за живота својега, који му Бог да, јер му је то дио. 5И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој дио и да се весели с труда својега, то је дар Божји. 6Јер се неће много опомињати дана живота својега, јер му Бог даје да му је срце весело. 7 8Има зло које видјех под сунцем и често је међу људима: 9Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све што год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло. 10Да би ко родио сто синова и живио много година и дани би се вијека његова веома намножили, а душа се његова не би наситила добра, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега. 11Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено; 12Ни сунца не видје, нити што позна, а почива боље него онај. 13И да би живио двије тисуће година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно мјесто? 14Сав је труд човјечји за уста његова, али се не може наситити душа његова. 15Јер шта има мудри више него безумни? шта ли сиромах, који се умије владати међу живима? 16Боље је видјети очима него ли жељети; и то је таштина и мука духу. 17Што је ко, давно је тијем назван; и зна се да је човјек и да се не може судити с јачим од себе. 18Кад дакле има много ствари које умножавају таштину, кака је корист човјеку?