‏ Ephesians 4

Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другога у љубави,1Старајући се држати јединство Духа у свези мира; 2Једно тијело, један дух, као што сте и позвани у једном наду звања својега. 3Један Господ, једна вјера, једно крштење, 4Један Бог и отац свију, који је над свима, и кроза све, и у свима нама. 5А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова. 6Зато говори: изишавши на висину заплијенио си плијен, и даде даре људима. 7А што изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња мјеста земље? 8Који сиђе то је онај који и изиђе више свију небеса да испуни све. 9И он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље, 10Да се свети приправе за дјело службе, на сазидање тијела Христова; 11Докле достигнемо сви у јединство вјере и познање сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста висине Христове; 12Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар науке, у лажи човјечијој, путем пријеваре; 13Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у ономе који је глава, Христос. 14Из којега је све тијело састављено и склопљено свакијем зглавком, да једно другоме помаже добро по мјери свакога уда, и чини да расте тијело на поправљање самога себе у љубави. 15Ово дакле говорим и свједочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума својега, 16Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијега за незнање које је у њима, за окамењење срца својијех; 17Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства. 18Али ви тако не познасте Христа; 19Јер га чусте и у њему се научисте, као што је истина у Исусу, 20Да одбаците, по првоме живљењу, старога човјека, који се распада у жељама преварљивијем; 21И да се обновите духом ума својега, 22И обучете у новога човјека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине. 23Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својијем ближњијем; јер смо уди један другоме. 24Гњевите се и не гријешите; сунце да не зађе у гњеву вашему. 25Нити дајите мјеста ђаволу. 26Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својима да има шта давати потребноме. 27Никаква рђава ријеч да не излази из уста вашијех, него само што је добро за напредовање вјере, да да благодат онима који слушају. 28И не ожалошћавајте светога Духа Божијега, којијем сте запечаћени за дан избављења. 29Свака горчина, и гњев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу. 30А будите један другоме благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама. 31 32Угледајте се дакле на Бога, као љубазна дјеца,